O publikaciji su pored autora govorili veroučitelj Đorđe Radojković i urednik izdavačke kuće „Bit izdavaštvo“ hadži Dušan Milošević.
Kroz reminiscencije na brojna dela svetske i srpske literature i čitajući pojedine odlomke iz svog romana, autor je ovom prilikom govorio o odnosu čoveka i Boga, zatim o udelu istine i fikcije u književnosti, o funkciji štiva koje treba da bude „putokaz kroz lavirint života“, prema njegovim rečima, kao i o tome da „književnost želi da čuje nešto što drugi ne mogu da čuju, i teži da to prenese dalje“.
Pročitavši nekoliko odabranih odlomaka Đorđe Radojković je, između ostalog, kazao da ovaj roman predstavlja „zbirku dragocenih bisera mudrosti koje je autor s ljubavlju i pregalaštvom sakupio, a kroz opisano hiljadugodišnje iskustvo sabrao je i subdine ljudi u kojima se svi mi možemo prepoznati“.
Hadži Dušan Milošević istakao je da je predstavljanje ove knjige „povod da se progovori o smrti, životu, ljubavi i mržnji, ali i o negovorenju, o muku, o potrebi da se na trenutak zaćuti kako bi drugi progovorio i kako bi se čuo“. Svoje obraćanje zaokružio je citirajući stihove pesnika Tomislava Popovića: „Ako hoćeš da budeš i da jesi, koračaj tiho malen ispod zvezda.“
Premda rodom iz Čačka, a i s obzirom na to da su njegovi prethodni romani „Umro sam u petak“ i „Velelepota sekunde“ promovisani u čačanskoj Biblioteci, Nenad Gugl je dobro poznat domaćoj publici. S druge strane, velikom broju učenika prepoznatljiv je kao profesor srpskog jezika i književnosti koji odstupa od tradicionalnih metoda predavanja tako što na društvenim mrežama deli svoja tumačenja brojnih romana, pripovedaka i pesama.
Na strukturu predstavljene publikacije uputila je bibliotekar Tijana Bežanić, koja je i vodila program, napomenuvši da je knjiga podeljena u 16 poglavlja i da su glavni junaci ovog dela trilogije već poznati čitaocima prethodne dve knjige. Ona je dodala da u pogledu književne motivacije „snovi imaju važnu ulogu, jer dovode do samospoznaje i unutrašnje promene junaka, koje autor želi da postigne i kod čitaoca. Za razliku od prethodna dva romana, Nenad Gugl se u ovom slučaju odlučio da individualnu ljudsku dekadenciju prikaže realističnije i to ponajviše kroz gordost, pohlepu i samoljublje“.
Veče su, izvedbom dveju muzičkih numera, upotpunili učenici Muzičke škole u Čačku Jana Trifunović i Anđelija Zoćević uz pratnju Vanje Jovanovića na harmonici.
