O pesničkim zbirkama „Odjeci”, „Svetlost ljubavi” i „Ogledalo nesmiraja” govorio je publicista Milijan Despotović, dok je program, realizovan u okviru ciklusa „Podrška je važna”, vodila bibliotekar Biljana Raičić.
Govoreći o vitalnosti poezije Milijan Despotović istakao je da je „ona uvek jedan korak ispred pesnika, koji u sebi poput G. R. Marković nosi ogledalo nesmiraja i biva uporni tragač za izvorom onog što je rečju iskazano”. U sve tri svoje zbirke pesnikinja istražuje duboke unutrašnje svetove, preplavljene emocijama, mislima i introspekcijom. Njen poetski izraz otkriva složene unutrašnje pejzaže, često prožete intimnim osećanjima i ličnim iskustvima. Neki od bitnijih toposa poezije Gordane Rusinkov Marković, u kojima je sadržana suština njene etike i njenih refleksija o životu i svetu su – ljubav, usamljenost, prolaznost, shvatanje vere i Boga, razrešenje zagonetke pesničkog čina samim sobom, snaga ženskog uma i duha. Metafore, simbole i poetski jezik autorka je dočarala kazivanjem odabranih stihova.
Iako je prvenstveno pesnikinja intimnih ljudskih osećanja, Gordana Rusinkov Marković takođe je i pesnikinja slobode i prava svakoga čoveka na svoje lično dostojanstvo i vlastito mesto u haotičnom svetu. Te pored dominantnih ljubavnih stihova, ona pokreće i socijalne teme kada piše o nejednakosti, siromaštvu, društvenoj nepravdi ili borbi za pravdu, ali tada se ne radi toliko o Gordaninom izoštrenom moralno-ideološkom socijalnom angažmanu, koliko o opštem humanističkom karakteru fabulizacije ljudskih odnosa, stanja i raspoloženja, zaključila je Biljana Raičić.
Autorka je nakon kazivanja vlastitih stihova odgovorila i na nekoliko pitanja, apostrofirajući da je još u detinjstvu otkrila glas pesnika u sebi, govorila je o svojim afinitetima i inspiraciji. „Poezija je otklon od buke iako donosi i nemire – ali presudna je težnja da se stvara i da se ostavi neki trag. Današnje vreme je vrlo haotično, tako da je za mene pesma beg od buke i nemira, ona je lek“, istakla je Marković.
Inače, Gordana Rusinkov Marković rođena je 1946. u Kostolcu, a detinjstvo i mladost provela je u Šibeniku i Rumi. Iako još od detinjstva pokazuje dar za pisanje tek u proteklih nekoliko godina publikuje svoje rukopise. Pesme su joj objavljivane u antologijama i zbornicima u zemlji i inostranstvu, i do sada su prevedene na engleski, ruski, arapski, rumunski i italijanski jezik. Osim pisanja, bavi se i slikanjem. Trenutno živi i stvara u Beogradu i na porodičnom imanju u selu Rakovi kod Čačka.
Program „Pesnikinja zatočena u svetlosti jednog trena” deo je ciklusa „Podrška je važna” kojim čačanska Biblioteka od 2022. godine pruža mogućnost neafirmisanim ili manje poznatim autorima da publici predstave svoje stvaralaštvo.
