Dr Đurđević je zaposlen na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a ovom prilikom je govorio zašto se klima menja i u kojoj meri, kao i šta se može očekivati u budućnoti. Njegovo gostovanje je realizovano u okviru projekta #VodaZdravoZaGotovo (WaterCareInCreativeWay) čiji je cilj, između ostalog, podizanje svesti korisnika Biblioteke i kompletne čačanske javnosti na temu ekologije i održivog razvoja.
Vladimir Đurđević izneo je nekolike činjenice koje pokazuju da u pogledu odnosa prema životnom prostoru ljudi nisu na dobrom putu.
„Ako se posmatra period od poslednjih 150 godina, danas je Planeta toplija za 1,2 stepena nego što je bila na kraju 19. veka, što je informacija koju ljudi primaju s lakoćom misleći da je to mali porast. A u Srbiji je globalno zagrevanje duplo veće od svetskog proseka, što znači da se naša zemlja zagreva brže i da su klimatske promene vidljivije”, kazao je on. Poznata je informacija da je prethodna 2023. godina bila najtoplija godina u Srbiji ikada, a prethodna zima najtoplija od kada se meri temperatura. Prof. Đurđević, kao glavni razlog za to navodi efekat staklene bašte – „Većina ljudi intuitivno misli da se vazduh zagreva od sunca, što zapravo nije tačno, jer se vazduh greje tako što sunce zagreje podlogu a onda ona utiče na vazduh. A odgovor na pitanje zašto je temperatura porasla je jasan – ljudi su poslednjih sto godina potrošili velike količine nafte i gasa da bi napravili energiju potrebnu za svakodnevni život”.
Kako pokazuju njegova istraživanja, svaki građanin Srbije za svu energiju koju potroši tokom godinu dana emituje jednu tonu ugljen-dioksida u atmosferu. „Taj se podatak zanemaruje”, ističe Đurđević, „verovatno zato što je gas nevidljiv i samim tim se na njega ne obraća pažnja, na način na koji se npr. komunalni otpad percepira kao ugrožavajući za životnu sredinu. Međutim, ugljen-dioksid ostaje u atmosferi zauvek i jako se teško može iscrpiti”.
Pitanje koje je profesor pokrenuo je i kako mladi ljudi mogu da utiču na promenu i da li su spremni da oblikuju svet u kome će živeti, kako mogu da se uključe u društveno-politički život zajednice i žele li time da se bave.
Ako se postavi pitanje šta se može očekivati u budućnosti – predviđanja profesora Đurđevića nisu sasvim optimistična, ali načini za delovanje postoje: „Zagrevanje atmosfere se ne može sasvim zaustaviti, ali se može usporiti primenom različitih postupaka koji su ekonomski isplativi i ekološki prihvatljivi, pre svega umerenom i racionalnom potrošnjom resursa.”
Gosta je predstavila Biljana Arsić, bibliotekar.
