Vršnjačko nasilje predstavlja jednu od najozbiljnijih pretnji za emocionalni i socijalni razvoj dece i mladih. Od verbalnog i fizičkog zlostavljanja do digitalnog nasilja, ovaj problem pogađa milione dece širom sveta. Prema podacima iz istraživanja, svaki treći učenik u Srbiji suočava se sa nekim oblikom nasilja tokom školovanja. Posledice su dalekosežne i utiču na čitavo društvo. Kako se boriti protiv ovog fenomena i kako stvoriti sistem podrške koji zaista funkcioniše?
Ključni koraci u prevenciji vršnjačkog nasilja
Prepoznavanje nasilja kroz sistem monitoringa
Jedan od osnovnih koraka u borbi protiv nasilja je njegovo prepoznavanje. Deca često skrivaju svoje probleme zbog straha, srama ili nepoverenja. Prema istraživanju iz 2019. godine, više od 40% dece koja trpe nasilje nije to prijavilo odraslima. Jedan učenik osmog razreda izjavio je: „Plašim se da prijavim nasilje jer ne znam šta će se dogoditi posle toga. Većina nas ćuti jer misli da niko neće reagovati“. Ova rečenica ukazuje na važnost osnaživanja dece da prepoznaju i prijave nasilje, kao i na odgovornost odraslih da obezbede siguran prostor za takve prijave.
Uvođenje sistema monitoringa u školama, kao što su anonimni upitnici, „kutije poverenja“ ili redovni razgovori sa školskim psiholozima, pokazalo se kao efikasno u identifikaciji problema. Katarina Petrović, školski psiholog, kaže: „Transparentan i siguran sistem prijavljivanja može sprečiti nasilje pre nego što eskalira“.
Edukacija nastavnika i roditelja
Nastavnici i roditelji su prvi akteri u borbi protiv nasilja. Edukativni programi koji uključuju prepoznavanje nasilja, razvijanje empatije i primenu metoda nenasilne komunikacije ključni su za smanjenje učestalosti incidenata. U OŠ „Vuk Karadžić“ u Kragujevcu sprovedene su interaktivne radionice za roditelje, gde su diskutovali o primerima iz svakodnevnog života, analizirali uzroke nasilja i učili kako da prepoznaju znakove upozorenja kod dece. Ove radionice rezultirale su većom saradnjom roditelja i nastavnika, što je dodatno doprinelo jačanju školske klime i preventivnih mera.
Pozitivna školska klima
Bezbedno školsko okruženje je od suštinskog značaja za prevenciju nasilja. Ovo se postiže uspostavljanjem jasnih pravila ponašanja koja obavezuju učenike, nastavnike i osoblje škole da neguju međusobno poštovanje. Pored toga, podsticanje pozitivnih odnosa među učenicima kroz timske aktivnosti, radionice o nenasilnoj komunikaciji i zajedničke projekte doprinosi smanjenju tenzija. Stalni angažman nastavnika, kroz redovne razgovore i diskusije o važnosti nenasilnog rešavanja konflikata, ključan je za održavanje zdravog školskog okruženja. Program „Škola bez nasilja“ pokazao je da škole koje implementiraju ove pristupe beleže pad incidenata nasilja za više od 30%, čime potvrđuju važnost timskog duha i inkluzivnog pristupa u prevenciji nasilja.
Reagovanje na nasilje
Pravovremene intervencije
Pravovremeno reagovanje na nasilje može sprečiti eskalaciju konflikta. Psihološka podrška, individualna i grupna terapija, kao i medijacija među vršnjacima ključni su alati u ovom procesu. Uvođenje „kriznih timova“ u školama omogućava brzu reakciju na incidente.
Dragana Ilić, pedagog, deli svoje iskustvo: „U jednom slučaju fizičkog sukoba, intervencija školskog tima pomogla je da se problem reši u korenu i spreči njegovo ponavljanje“.
Digitalna sigurnost
S obzirom na porast digitalnog nasilja, edukacija dece o sigurnosti na internetu postaje ključna. Kampanje poput „Stop sajber-bulingu“ fokusiraju se na obuku dece i roditelja o tome kako prepoznati oblike digitalnog nasilja, zaštititi privatnost na društvenim mrežama i prijaviti neprimerene sadržaje. Jedan učenik srednje škole podelio je svoje iskustvo: „Na internetu me stalno vređaju, šalju poruke i prete mi. Plašim se da to kažem roditeljima jer mislim da ne bi razumeli koliko me to boli“. Ova izjava naglašava potrebu za dodatnom edukacijom i podrškom, kako bi se deca osećala sigurnije i osnaženije u suočavanju sa ovakvim situacijama. Ova kampanja, koju su podržale nevladine organizacije i ministarstvo prosvete, donela je konkretne rezultate: broj prijava za sajber-nasilje povećao se za 40% u poslednjih godinu dana od realizacije kampanje, što ukazuje na rast svesti među učenicima i njihovim porodicama. Takođe, kroz edukativne radionice, deca su naučila kako da prepoznaju rizične situacije na internetu i odgovore na njih na siguran način, čime se smanjuje verovatnoća da postanu žrtve digitalnog zlostavljanja.
Dugoročne strategije prevencije
Uključivanje zajednice
Prevencija nasilja ne može biti ograničena na škole i porodice. Lokalne zajednice, nevladine organizacije i institucije imaju ključnu ulogu u kreiranju bezbednog okruženja. Organizacija sportskih i kulturnih događaja doprinosi razvoju prijateljstva i smanjenju konflikata među decom.
Istraživanje sprovedeno u Čačku, koje su realizovale Rada Karanac, MSc sociolog-kulturolog i Katarina Dunjić Mandić, školski psiholog, obuhvatilo je uzorak od preko 500 mladih iz osnovnih i srednjih škola. Rezultati su pokazali da 75% ispitanika oseća veći nivo sigurnosti u zajednici kada postoje organizovane aktivnosti koje uključuju sve generacije. Konkretni primeri aktivnosti, poput zajedničkih sportskih turnira, kulturnih manifestacija i edukativnih radionica, istaknuti su kao ključni faktori koji podstiču osećaj pripadnosti i smanjuju nivo konflikata među mladima.
„Sport i kultura ujedinjuju generacije i grade mostove poverenja“, naglasila je Rada Karanac. Ona je dodala: „Organizovane aktivnosti ne samo da smanjuju osećaj nesigurnosti kod mladih, već im pružaju priliku da grade pozitivne odnose, razvijaju veštine i jačaju samopouzdanje. Naša zajednica je primer kako koordinacija različitih aktera može doneti opipljive rezultate u izgradnji sigurnijeg okruženja za sve“.
Ovo istraživanje ukazuje na potrebu kontinuiranog ulaganja u lokalne projekte koji promovišu inkluzivnost i međusobno poštovanje u zajednici, pri čemu je važno osigurati njihovu održivost i dostupnost što većem broju učesnika.
Praćenje i evaluacija programa
Svi programi prevencije nasilja moraju biti podložni detaljnoj i kontinuiranoj evaluaciji. Ovo uključuje prikupljanje povratnih informacija od učesnika, analiziranje statističkih podataka o smanjenju nasilja i redovno prilagođavanje strategija na osnovu identifikovanih slabosti. Na primer, u programu „Škola bez nasilja“ svaka škola je bila obavezna da na godišnjem nivou dostavlja izveštaje o učestalosti incidenata, uspešnosti preventivnih mera i zadovoljstvu učesnika.
„Evaluacija nije samo alat za procenu, već prilika da zajedno učimo i unapređujemo strategije koje deci pružaju sigurnost i podršku“, istakla je Katarina Dunjić Mandić, jedan od koordinatora istraživanja u Čačku. Ovaj proces omogućava stvaranje dinamičnih programa koji odgovaraju na specifične potrebe zajednica i osigurava njihov dugoročan uspeh.
Zajednička odgovornost
Prevencija vršnjačkog nasilja zahteva koordinaciju i saradnju svih aktera: roditelja, nastavnika, dece, institucija i šire zajednice. Stručnjaci igraju ključnu ulogu u edukaciji i podršci kako žrtvama nasilja, tako i njihovim porodicama.
Istraživač Instituta za psihologiju Dragan Popadić ističe: „Rešenje vršnjačkog nasilja ne leži samo u kažnjavanju, već u edukaciji i preventivnim merama koje uključuju sve aktere – od roditelja i nastavnika do samih učenika. Ovaj problem ne može se rešiti izolovanim pristupima, već sistemskim radom koji podrazumeva kontinuirano praćenje, evaluaciju i prilagođavanje strategija potrebama zajednice“.
Školski psiholog Katarina Dunjić Mandić dodaje: „Uloga stručnjaka nije samo u direktnoj intervenciji, već i u osnaživanju svih uključenih strana. Deci treba pružiti prostor da otvoreno govore o svojim iskustvima, dok roditelje i nastavnike treba opremiti alatima za prepoznavanje i reagovanje na nasilje“. Dunjić Mandić naglašava značaj edukativnih radionica, kao i stalne dostupnosti psiholoških i pedagoških službi unutar škola.
Pored toga, stručnjaci često rade na dizajniranju lokalnih programa prevencije, kao što su edukativne kampanje i trening-radionice za nenasilnu komunikaciju. „Naša zajednica ima resurse, ali ključ je u njihovoj pravilnoj koordinaciji i upotrebi“, zaključuje Rada Karanac, MSc sociolog-kulturolog, ukazujući na potrebu za osnaživanjem lokalnih inicijativa.
Istraživač Instituta za psihologiju Dragan Popadić poručuje: „Borba protiv vršnjačkog nasilja nije borba pojedinca, već misija svih nas. Deca zaslužuju da rastu u sigurnom i podsticajnom okruženju“.
Sumiranje činjenica
Prevencija i reagovanje na vršnjačko nasilje zahteva doslednost, saradnju i kontinuiranu edukaciju. Svaki akter u zajednici ima ključnu ulogu u stvaranju sigurnog i podržavajućeg okruženja za decu. Istraživanja sprovedena u školama i lokalnim zajednicama, poput onih u Čačku, jasno pokazuju da koordinisane inicijative – od edukativnih radionica do sportskih i kulturnih događaja – značajno smanjuju nivo nasilja i jačaju poverenje među mladima. „Naša deca su naš najveći potencijal, a pružanje sigurnog i podržavajućeg okruženja nije samo zadatak, već i odgovornost svih nas“, istakla je Katarina Dunjić Mandić. Rada Karanac dodaje: „Ovo je prilika da pokažemo kako lokalna zajednica može biti mesto gde deca rastu u sigurnosti i solidarnosti“.
Zaključak je jasan: samo zajedničkim naporima, ulaganjima u edukaciju, praćenjem efekata i osnaživanjem svih aktera možemo osigurati da svako dete ima priliku za sigurno i srećno detinjstvo. Ovo nije samo cilj, već i osnovni temelj na kojem gradimo društvo budućnosti.
