U okviru ovog događaja, prikazana je dokumentarna emisija pod nazivom „Disov pokrov plavi“, koja istražuje moguće mesto njegovog večnog počinka. Ovo značajno otkrivalačko ostvarenje, deo serijala „Rodoslavci“ autorke Jelene Božović, prvi put je emitovano na Radio-televiziji Srbije u junu 2025. godine.
Program je otvorila Olivera Nedeljković, bibliotekarka posvećena proučavanju Disovog života. Ona je podsetila prisutne na najveće stradanje u istoriji Evrope, na postradale kojima se grob ne zna, kao i na pesnikov tragični kraj. Istakla je da je „Vladislav Petković Dis liričar kome pripada visoko mesto u istoriji pesništva napisanog na srpskom jeziku, na koga Gradska biblioteka u Čačku s ponosom i odanošću čuva spomen pesničkom manifestacijom koju organizuje od 1964, a svojim imenom od 1998. godine.“
Nakon uvodnog dela, publika je imala priliku da pogleda film koji istražuje okolnosti Disove smrti u proleće 1917. godine, kada se vraćao iz Francuske na Krf. U filmu se razmatraju različite teorije o njegovom grobu, a prisutni gosti, novinarka Jelena Božović i bibliotekar i istoričar Mirko Drmanac, podelili su svoja saznanja i iskustva sa terena.
Jelena Božović, dugogodišnja novinarka Dopisništva RTS-a u Užicu i autorka zapaženih dokumentarnih emisija, dobitnica je brojnih priznanja za doprinos novinarskoj profesiji. Ona je istakla važnost ponosa na naše pretke i značaj istraživanja Disovog mesta počinka, govoreći o svom putovanju na Krf i ljudima koje je sretala na tom putu: „Važno je da mladi imaju svest o tome kakvi su njihovi preci bili i kolika je bila njihova žrtva, kao i koliko je važno da mi to ne zaboravimo.“
Mirko Drmanac je izneo svoje otkriće da je pesnik „Utopljenih duša“ zapravo sahranjen na ostrvu Otoni, severno od Krfa. Nakon višegodišnjih istraživanja, pronašao je dokaze koji opovrgavaju ranije pretpostavke o njegovoj smrti i mestu počinka. „Vladislav Petković Dis je bio izuzetna ličnost, čija sudbina zaslužuje da bude istražena i poštovana. Naša istraživanja su pokazala da je Dis sahranjen na ostrvcetu Otoni, a ne u moru, kako se ceo vek verovalo“, rekao je Drmanac i naglasio da je naša zajednička prošlost i nacionalna kultura na Krfu nešto što svi treba da negujemo ne zbog prošlosti, već zbog budućnosti.
„Svakim novim okupljanjem oko njegovog imena, kao da ostvarujemo davnašnju pesnikovu želju iskazanu u stihu: Da mi je da sam još jedanput tamo. Danas je Dis življi nego ikad, i to ne samo ovde, odakle se zaputio u svet. On je među svojima, gde god da dopire njegova vanvremenska lirika“, zaključila je Olivera Nedeljković.
