Predavanje su realizovale Emina Beković i Ksenija Žutobradić, edukatori iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu pri Ministarstvu informisanja i telekomunikacija Republike Srbije.
Ovaj događaj je bio namenjen pre svega roditeljima, pa su predavači brojnim primerima iz prakse i opisom nemilih događaja iz naše zemlje ukazali na to da oni moraju znati sve aktivnosti svoje dece na internetu. Posebno je naglašeno da na mrežama nikada ne treba odavati svoju lokaciju, mesto prebivališta, trenutno kretanje, šifre i lozinke, ne treba deliti fotografije koje ne bismo želeli da dospeju u javnost. To su neka od obaveznih pravila ponašanja u digitalnom svetu kako ne bi došlo do bilo kakve zloupotrebe. Takođe, istaknuto je da roditelji treba da budu posebno oprezni kada objavljuju fotografije svoje dece jer se one najčešće i najlakše zloupotrebljavaju, a čak se dešava i da kompanije otkupljuju fotografije sa društvenih mreža, bez znanja vlasnika, i koriste ih u svojim reklamnim kampanjama.
Najveći problem je, kako navodi Emina Beković, što odrasli nisu upoznati sa pojedinim opcijama, pa na primer ne znaju šta je i čemu služi „Omegle” – platforma sa koje započinje najveći procenat odnosa koji prerastaju u onlajn-seksualno zlostavljanje, a kojima prethodi dug period u kome predator zadobija potpuno poverenje deteta. Iako je internet olakšao komunikaciju među ljudima, otvorio je prostor za različite prevare, pretnje, vrbovanje, vršnjačko nasilje, zloupotrebu fotografija, dečju pornografiju, tako postajući više opasno nego korisno okruženje.
„Deca znaju da upotrebljavaju moderne tehnologije, ali suštinski nisu digitalno opismenjena, pa kada dođe do problema ona nisu sposobna da emotivno i psihički prepoznaju nasilje i da o njemu govore”, naglasila je ona.
Predavači su predstavili i neke od skraćenica na engleskom jeziku koje mladi koriste u konverzaciji na internetu (kada roditelji prate njihovu prepisku), a koje su takođe odraslima potpuno nepoznate, poput 99 (parent gone tj. roditelj nije prisutan), PIR (parent in room tj. roditelj u sobi), PAL (parents are listening tj. roditelji slušaju), pa onda iako proveravaju mobilni telefon svog deteta zapravo ne mogu da razumeju ono što pročitaju. Osim toga, dali su savet na koji način se može pratiti ili ograničiti korišćenje aplikacija i igrica na uređajima. A predavanje je završeno porukom da su ovakve edukacije nužne za vaspitače, učitelje, nastavnike, ali i sve roditelje, kao i pozivom deci i mladima da ukoliko su izloženi nekoj vrsti nasilja – u svakom trenutku imaju kome da se obrate anonimnim pozivom na broj 19833.
