Način na koji ćemo reagovati u velikoj meri zavisi od toga koliko smo zadovoljni svojim poslom generalno, ali nezavisno od toga postoji nekoliko stvari koje možemo uraditi da sebi olakšamo ovaj proces.
Od čega smo zapravo umorni?
Pre svega, od velike je važnosti da budemo u kontaktu sa svojim potrebama i da naučimo da prepoznamo od čega smo konkretno umorni, i u skladu sa tim informacijama da planiramo vrstu odmora. Ako veliki deo našeg posla podrazumeva kontakt sa drugim ljudima, ono što bi nam prijalo na odmoru je izolacija od ljudi, tišina i samoća, a izbor destinacije bi trebalo da bude u skladu sa tim. U tom slučaju, više bi nam prijalo neko mirno mesto, negde u prirodi, gde možemo da se opustimo uz tišinu. Isto tako, ako se bavimo nekom vrstom organizacije i planiranja na poslu, ili ako često donosimo neke važne odluke, odmor koji bi bio u skladu s našim potrebama je upravo suprotan. Više bi nam prijalo da ne moramo da donosimo nikakve odluke dok smo na putu, i da neko drugi organizuje i isplanira čitav odmor umesto nas. S druge strane, ako nam se posao sastoji od nekih rutinskih, ponavljajućih aktivnosti ili automatizovanih radnji, ono što bi nam pružilo najadekvatniji predah od takve vrste posla je neki spontaniji, aktivniji odmor koji bi nam pružio osećanje avanture ili uzbuđenja.
Kako da budemo produktivniji?
Završetak perioda odmora i početak radnih obaveza ne bi trebalo da se desi naglo. Bilo bi mnogo lakše kad bismo izdvojili barem jedan ili dva dana između ova dva ciklusa da se psihički pripremimo za nadolazeći period. U tim danima, možemo da saberemo utiske sa odmora, da ih prepričavamo bliskim ljudima i da pustimo sebe da i dalje budemo u toj „energiji odmora”. Nakon toga, ne bi bilo loše da probamo da predvidimo i da isplaniramo neke poslovne obaveze koje nas čekaju, da ih zapišemo i zamislimo. Na taj način ćemo smanjiti anksioznost oko povratka na posao, i biti bolje pripremljeni za ono što sledi. Ono što takođe možemo da uradimo je da učinimo nešto lepo za sebe pred povratak na posao, ili prvog radnog dana nakon odmora, i na taj način da se pripremimo za nove radne pobede. To može biti i neka sitnica, poput tople kupke, lagane šetnje ili gledanje omiljenog filma ili serije, ali značaj tih malih stvari koje činimo za sebe može biti zaista veliki, posebno ako ih uvrstimo u svoje regularne aktivnosti.
Da li se odmaramo i van godišnjeg odmora?
Ukoliko sam povratak na posao nakon godišnjeg odmora predstavlja veliki stres ili nelagodu za osobu, vrlo je verovatno da će se desiti i veliki pad produktivnosti u tom periodu. U najvećem broju slučajeva, to se dešava ljudima koji generalno nisu zadovoljni poslovima koje obavljaju i koji bi voleli da su na nekom drugom radnom mestu. Međutim, postoje neki faktori koji u velikoj meri mogu uticati na produktivnost, bez obzira na to koliko volimo svoj posao. Način života koji vodimo ima veliki uticaj na nivo energije i produktivnosti kojima raspolažemo, kao i na naše opšte raspoloženje. Od izuzetne je važnosti da tokom radne nedelje postavimo sebi prioritete i da pokušamo da uvedemo zdravije navike. Broj sati koje provedemo spavajući, hrana koju jedemo i prisustvo fizičke aktivnosti su veoma važne stavke u ovom slučaju. Osim toga, važno je da ne zaboravimo da izdvojimo za sebe vreme koje služi za neku vrstu opuštanja i odmaranja, bilo da je to u večernjim satima nakon posla, ili slobodnim vikendima provedenim negde u prirodi, ili gde god nama prija. Na taj način se odmaramo i u toku jedne radne nedelje, a ne samo tokom godišnjeg odmora, čime takođe povećavamo svoje radne kapacitete i svoju produktivnost za obaveze koje dolaze.
Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Anom Kojić, psihologom i psihoterapeutom pod supervizijom, konsultaciju možete zakazati na DokTok platformi.
Preuzmite DokTok aplikaciju sa#Google Play ili#App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!
