Pertusis (veliki kašalj, magareći kašalj) je akutna infektivna bolest koja se karakteriše kašljem i zacenjivanjem. Najčešće se javlja u periodu odojčeta i malog deteta, a u našoj zemlji je primećen porast broja slučajeva i kod dece školskog uzrasta tokom ove jeseni.
Izazivač velikog kašlja je bakterija Bordetella pertussis koja se vezuje za trepljasti epitel respiratorne sluzokože. Ulaskom u organizam dolazi do akutne infekcije posle 7-14 dana od kontakta. Jedini rezervoar bakterije Bordetella pertussis su ljudska bića. Izvor infekcije su obično starija deca, nevakcinisana ili nepotpuno vakcinisana deca i odrasle osobe koje imaju blažu kliničku sliku, a najčešće obolevaju deca mladjeg uzrasta, odojčad i novorođenčad. Zaražena osoba može da inficira druge u periodu inkubacije ili tokom trajanja bolesti.
Klinička slika velikog kašlja
Prve tegobe javljaju se u periodu 7-14 dana, najviše do 21 dan od kontakta sa zaraženom osobom. Nekomplikovana bolest traje 6 do 10 nedelja („bolest 100 dana“) i ima tri stadijuma, od kojih svaki traje oko dve nedelje.
Prvi, tzv. kataralni stadijum, liči na početak prehlade sa kijanjem, suzenjem očiju i kašljem, a retko se javlja povišena telesna temperatura. Kašalj je u ovom periodu blag i neproduktivan, javlja se prvo noću a potom se intenzivira i tokom dana. Osobe su zarazne počev od prvog dana kašlja.
Drugi, paroksizmalni stadijum počinje 10-14 dana posle pojave prvih simptoma. Kašalj se intenzivira, postaje učestaliji i praćen je zacenjivanjem. Tokom jednog udaha nastaju ponovljeni napadi kašlja posle kojih dolazi do karakterističnog zvuka borbe za vazduh tokom udaha (dugotrajni promukli, kreštavi udah nalik na njakanje magarca). Periodi paroksizmalnog kašlja praćeni su periodima potpune respiratorne normalnosti što se ne viđa kod drugih respiratornih oboljenja. Ovo je faza u kojoj se mnogi roditelji i deca veoma uplaše i ona nekad može da traje i duže od dve nedelje, posebno kod dece mlađe od tri meseca. Nekada se javljaju teži oblici sa zacenjivanjem koji prolaze tek posle tri do četiri nedelje. Prilikom pregleda deca često imaju normalan auskultatorni nalaz na plućima.
Kod male dece javlja se teža klinička slika sa periodima zacenjivanja i nedostaka vazduha, a lakši klinički oblici bolesti viđaju se kod starije vakcinisane dece. Kod dece koja su pre desetak godina primila poslednju dozu vakcine, dolazi do slabljenja imuniteta i pojave intenzivnijih simptoma.
Treći, stadijum rekonvalescencije, je poslednji period bolesti u kome se simptomi umiruju ali njegovo trajanje može da bude i 4 do 6 nedelja kada je dete bolje, ali ne potpuno ozdravilo.
Kako prepoznati veliki kašalj po uzrastima
Kod dece do 3 meseca javlja se kašalj i sekrecija iz nosa, sa minimalno povišenom temperaturom ili bez povišene temperature. Mogu da se jave prekidi disanja, povraćanje nakon kašlja, cijanoza (modrenje) uz moguću pojavu pneumonije ili konvulzija. Kod dece uzrasta 4 meseca do 9 godina javlja se paroksizmalni kašalj bez povišene temperature ili sa minimalno povišenom temperaturom udružen sa snažnim, dugim inspirijumom uz vrlo glasan, karakterističan zvuk, sličan oglašavanju magarca, a može da bude prisutan prekid disanja, povraćanje nakon kašlja, konvulzije, pogoršanje simptoma tokom noći, pneumonija.
Na pertusis treba posumnjati i ako je dete imalo blizak kontakt sa osobom koja dugo kašlje bez povišene temperature. Kod dece starije od 10 godina javlja se neproduktivan, paroksizmalan kašalj koji traje dve nedelje ili duže, bez povišene temperature udružen sa snažnim, dugim udahom uz vrlo glasan, karakterističan zvuk, sličan oglašavanju magarca, a mogu da se jave i prekidi disanja, epizode preznojavanja između paroksizama, povraćanje nakon kašlja i pogoršanje simptoma tokom noći. Ova kategorija dece je tokom aktuelne sezone posebno osetljiva zbog velikog razmaka od poslednje vakcinacije vakcinom protiv pertusisa.
Kako se postavlja dijagnoza pertusisa?
Dijagnoza pertusisa se najčešće postavlja na osnovu karakteristične kliničke slike, podataka o kontaktu sa obolelom osobom, epidemiološke situacije; izolovanjem uzročnika iz culture nazofaringealnog brisa, pomoću PCR tehnike i seroloških testova (merenja nivoa antitela IgM, IgA, IgG na toksine pertusisa). U krvnoj slici je prisutna leukocitoza (može da bude i više od 50x 109 mm3) sa dominantnom limfocitozom. Dete je običnoafebrilno a drugi reaktanti akutne faze su mirni. Na rendgenskom snimku pluća mogu da se uoče meke mrljaste trakaste senke koje idu od hilusa ka dijafragmi i srcu daju karakterističan izgled kao da je srce umotano u vatu tzv. vatasto srce.
Lečenje
Efikasno lečenje se zasniva na brzoj i preciznoj dijagnozi. Deci koja dugo trajno kašlju prilikom sumnje na pertusis treba uključiti antibiotsku terapiju makrolidima radi smanjenja širenja infekcije među decom. Na učestalost i intenzitet napada kašlja se može uticati steroidima ili supstancama koje utiču na simpatikus. Generalni savet je da oboleli uzima dosta tečnosti i česte male obroke.
Prevencija – vakcinacija
Vakcinacija je najvažnija mera prevencije pojave pertusisa i spada u uobičajenu vakcinaciju dečijeg uzrasta. Glavni cilj imunizacije protiv velikog kašlja je smanjenje rizika teškog oblika pertusisa kod odojčadi i male dece kao posledice visoke stope obolevanja i umiranja u najranijem uzrastu. Sva deca treba da budu vakcinisana protiv velikog kašlja. Imunizacija se prema preporukama SZO sprovodi u uzrastu od 2, 4 i 6 meseci a pojačava se buster dozom koja se daje u uzrastu od 18 meseci. Naredna revakcinacija je pred polazak u školu u sedmoj godini a u mnogim zemljama uvedena je još jedna revakcinacija u trinaestoj godini, a zatim i kasnije tokom odraslog doba. Uvođenjem obavezne vakcinacije, smrtnost dece uzrasta 1-5 godina se značajno smanjio u zemljama u kojima je veliki obuhvat dece vakcinacijom.
Ukoliko želite da razgovarate na ovu ili neku drugu temu, na DokTok platformi su dostupni stručnjaci za konsultacije i psihološku podršku svakog dana u nedelji. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas.
