Ovaj fenomen pruža zanimljiv uvid u to kako spoljašnje okolnosti mogu uticati na naše unutrašnje stanje uma i kako ima duboku povezanost sa našim emocionalnim stanjem. Promene godišnjih doba mogu imati poseban uticaj na ljude koji se suočavaju sa depresijom ili nekim drugim tegobama, takođe ne treba zanemariti uticaj na stariju populaciju koji je veoma veliki.
Svako godišnje doba osim promene pejzaža, nosi sa sobom i promene u nama samima, što ne znači da će svako godišnje doba uniformno uticati na svakog pojedinca, niti da ćemo se mi na isti način suočavati sa određenim periodom svake godine. Treba uzeti širu sliku u obzir, naravno da je uticaj iz prirode mnogo veliki, međutim ima dana kada nam kiša pruža mir i osećaj slobode, iako nam je svima prva asocijacija sumorno melanholično raspoloženje i pad energije.
Predstojeći period većinom željno iščekujemo, izlazak iz tmurnog vremena često izgleda kao nada za neke nove početke, zdravije navike, više ljubavi prema sebi i drugima. Proleće se često povezuje sa buđenjem prirode, dolaze sunčani dani, dan traje duže što za posledicu ima povećanje opšte vitalnosti, ali praktično gledano i više vremena za organizaciju svojih dnevnih aktivnosti. Ipak, kao što sam već pomenula, teško je govoriti o nekom globalnom efektu, čovek treba da sluša svoj unutrašnji svet, da obrati pažnju na to kako njegovo telo reaguje na ono što se sada dešava oko njega i da eventualne akcije prilagodi onim senzacijama i informacijama koje su jedine važne i autentične u ovom kontekstu.
Recimo baš ovaj period kada se očekuje da smo dobro raspoloženi, može da bude opterećujući i veoma težak za osobu koja se prosto trenutno suočava sa nekim životnim izazovima. Kako bi bolje razumeli šta želim da kažem, zamislite sebe kako jedete svoje omiljeno jelo, napravljeno na najbolji mogući način, ali ne osećate ukus jer ste prehlađeni. Iako možda zvuči suviše banalizovano, baš to je ono što najlakše oslikava loše psihičko stanje koje ostaje loše uprkos tome što je vreme mnogo lepo i što se možda nalazimo na mestu na kom smo nekada ranije mnogo želeli da budemo. Vrativši se na pređašnji deo teksta, vidim ustvari glavni problem koji mi se nehotice provukao, kao što nam se često u razgovoru desi da kažemo stvari samo iz navike jer smo tako naučili, objasniću na šta mislim.
Rekla sam da se od nas očekuje. Radom na sebi, shvatimo koliko se stvari od nas očekuje, odnosno koliko nam se toga nameće iz okoline pod uticajem društva, porodice, kulture kojoj pripadamo i slično. Sve dok pokušavamo da ispunjavamo vizije drugih o tome kakvi treba da budemo, udaljavaćemo se od sebe i na kraju shvatiti da smo zaglavljeni u osećaju opšteg nezadovoljstva i nedovoljnosti. Često se pitamo šta da radimo i kako da pomognemo sebi samima, verujem u to da je u nama odgovor samo je pitanje koliko smo spremni da istražujemo sebe, ali mislim da je dobro sebi pružiti šansu.
Dajte sebi vremena da vidite kako se stvarno osećate u vezi sa onim što dolazi, pre nego što krenete iz navike da uradite onako kako bi trebalo. Malo je toga čime zaista možemo da upravljamo u životu, pa tako ni naš um nije potpuno pod našom voljom, ali malo mentalne higijene može da nam obezbedi lepše i sigurnije mesto za življenje, bez obzira na to šta vidimo kroz prozor.
Ukoliko želite da razgovarate na ovu ili neku drugu temu, autorka ovog teksta je dostupna za konsultacije i psihološku podršku sredom i subotom na DokTok platformi, kao i drugi stručnjaci koji su vam na raspolaganju za razgovor. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!
