U periodu ovulacije, jajna ćelija putuje iz jajnika ka jajovodu. Ukoliko dođe do oplodnje nastavlja da se kreće ka materici. Ukoliko ne dođe do oplodnje, neoplođena jajna ćelija se izbacuje iz tela što se manifestuje kao menstrualno krvarenje.
Ukoliko želite da zatrudnite, možete koristiti nekoliko metoda za praćenje plodnih dana. Sa druge strane, praćenje ovulacije, ne preporučuje se kao metod kontracepcije jer nije sasvim pouzdan.
Kako se prate plodni dani?
Plodni dani mogu se pratiti na više načina. Najpopularniji su metod kalendara, metod merenja bazalne temperature tela, kao i praćenje ovulacije na osnovu testova urina i pljuvačke.
Najčešće korišćeni metod je metod kalendara. Pouzdan je ukoliko su vam ciklusi uredni. U ovom slučaju možete računati da vam plodni dani nastupaju oko dve nedelje pre sledeće očekivane menstruacije. Imajte u vidu da se kao prvi dan ciklusa podrazumeva prvi dan menstruacije, a poslednji dan je dan pre narednog ciklusa.
Plodni dani imaju karakteristične simptome koji se ispoljavaju kao blagi grčevi u stomaku, pojačan vaginalni iscedak, osetljive grudi, promene raspoloženja, a moguće je i tačkasto krvarenje.
Od ostalih metoda, često se primenjuje i merenje bazalne temperature tela. Bazalna temperatura tela meri se odmah ujutru, pre ustajanja iz kreveta i bilo kakvih aktivnosti. Povišene vrednosti bazalne temperature ukazuju na period ovulacije.
Plodni dani mogu se detektovati i pomoću specijalnih testova urina i pljuvačke. Testovi urina detektuju nivo LH hormona koji dovodi do sazrevanja i izbacivanja jajne ćelije u jajovod.
Testovi pljuvačke prate da li se na uzorku pljuvačke razvijaju karakteristični kristali nalik paprati nakon što se uzorak osuši što ukazuje na nastupajući period ovulacije.
Beta hCG – hormon koji utvrđuje starost trudnoće
Ukoliko ste imali odnose u toku plodnih dana, sigurno želite da što pre saznate da li ste zatrudneli. U tome vam mogu pomoći testovi koji mere nivo beta hCG hormona koji se naziva još i hormon trudnoće jer ga proizvodi posteljica nakon oplodnje.
Nakon začeća, hormon hCG kreće da se luči putem urina a njegove vrednosti u krvi rastu. Prisustvo i nivo hormona hCG može se detektovati pomoću kvalitativnih i kvantitavnih testova.
Kvalitativni testovi samo ukazuju na trudnoću i rade se na osnovu uzorka urina ili krvi, dok kvantitativni testovi omogućavaju da se utvrdi i starost trudnoće – tzv. beta hCG testovi i rade se samo na osnovu uzoraka krvi.
Prisustvo i vrednosti hCG hormona meri se u međunarodnim jedinicama po mililitru – mIU/L. U odnosu na trudnoću, vrednosti koje se detektuju mogu biti pozitivne, negativne i neodređene.
Negativno: manje od 5 mIU/L
Neodređeno: 5 do 25 mIU/L
Pozitivno: veće od 25 mIU/L
Beta hCG testovi ukazuju na starost trudnoće i pokazuju sledeće vrednosti:
- 3 nedelja trudnoće: 5-50 mIU/mL
- 4 nedelja trudnoće: 5-425 mIU/mL
- 5 nedelja trudnoće: 20-7.300 mIU/mL
- 6 nedelja trudnoće: 1.080-56.000 mIU/mL
- Od 7 do 12 nedelje trudnoće: 7.650-290.000 mIU/mL
- Od 13 do 16 nedelje trudnoće: 13.300-250.000 mIU/mL
- Od 17 do 24 nedelje trudnoće: 4.000-165.000 mIU/mL
Beta hCG testovi mogu se uraditi samo u laboratorijskim uslovima. Uobičajena je praksa da se prvo uradi kućni test na trudnoću (na osnovu urina), a zatim uradi beta hCG test ili ultrazvučni pregled kako bi se utvrdila nedelja trudnoće i na vreme počelo sa prenatalnom negom.
