Veoma je važno rano prepoznati oštećenje sluha, kako bi pojedinci dobili odgovarajući tretman i sprečili dalje pogoršanje. U ovom tekstu otkrivamo vam kako prepoznati oštećenje sluha i kada treba reagovati.
Vrste oštećenja sluha
Oštećenje sluha se odnosi na smanjenje sposobnosti pojedinca da čuje zvukove.
Može da varira od blagog do teškog i može uticati na svakodnevni život na mnogo načina, uključujući komunikaciju, društvenu interakciju, pa čak i sposobnost obavljanja svakodnevnih zadataka.
Procenjuje se da u Srbiji oko 350 hiljada ljudi živi sa nekom vrstom oštećenja sluha, ali je broj onih koji se obrate lekaru odmah po uviđanju toga da im je sluh oslabio znatno manji.
Da li je ono što ih sprečava cena slušnog aparata ili je pak u pitanju strah i nepoverenje prema lekarima?
Najpre bi se moglo ustanoviti da je svest o oštećenju sluha i narušavanju kvaliteta života kao posledice nedovoljno razvijena, te da ljudi ne shvataju dovoljno ozbiljno ovaj problem. Ovo može dovesti do drugih problema i potencijalno ugroziti i bezbednost, ne samo osobe sa oštećenim sluhom, već i onih oko nje, a rešenje problema je veoma jednostavno.
Saznajte koje vrste oštećenja sluha postoje i kako nastaju.
Konduktivni gubitak sluha
Konduktivni gubitak sluha nastaje kada je zvuk blokiran da dopre do unutrašnjeg uha zbog problema u spoljašnjem ili srednjem uhu. Ovo može biti uzrokovano raznim faktorima, a ovo su najčešći:
- strano telo zaglavljeno u ušnom kanalu;
- nakupljanje sekreta ili cerumena ušnom kanalu;
- koštana lezija formirana u uhu;
- abnormalnosti u strukturi ušnog kanala
- infekcija ušnog kanala (plivačko uho);
- tečnost u uhu;
- suženje ušnog kanala.
Senzorineuralni gubitak sluha
Do senzorineuralnog gubitka sluha može doći usred poremećaja funkcije kohlee ili slušnog živca i slušnih puteva.
Ukoliko je oštećenje u kohlei naziva se kohlearno ili senzorno oštećenje sluha, dok se oštećenje slušnog živca ili slušnih puteva zove retrokohlearno ( iza kohlee) ili neuralno oštećenje sluha.
Uzrok kohlearnog oštećenja može biti izloženost toksinima, genetika, autoimuna bolest, virus, starost, buka, povreda, ali i nepoznat.
Mešoviti gubitak sluha
Mešoviti gubitak sluha se odnosi na kombinaciju konduktivnog i senzorneuralnog gubitka sluha.
Audiometrijski test – dijagnoza oštećenja sluha
Da bi se dijagnostikovala oštećenje sluha, obično se izvodi audiometrijski test.
Audiometrija meri sposobnost pojedinca da čuje zvukove različitih frekvencija i jačine. Tokom testa se nose slušalice i pušta se niz tonova na različitim frekvencijama i jačinama. Pojedinac ukazuje kada čuje svaki ton, omogućavajući zdravstvenom radniku da odredi vrstu i težinu gubitka sluha.
Opcije lečenja za oštećenje sluha
Postoji nekoliko opcija za saniranje problema sa sluhom.
Slušni aparati
Slušni aparati su uobičajena opcija lečenja oštećenja sluha. Dostupni su mnogi različiti tipovi slušnih pomagala, uključujući uređaje za uvo (ITE), za uho (BTE), u kanalu (ITC) i potpuno u kanalu (CIC).
Tip slušnog aparata koji je najbolji za pojedinca zavisi od težine i vrste gubitka sluha, kao i od načina života i ličnih preferencija. Slušni aparati rade tako što pojačavaju zvukove, olakšavajući pojedincu da čuje i razume govor.
Kohlearni implantati
Pored slušnih pomagala, kohlearni implantati su još jedna opcija lečenja za osobe sa teškim gubitkom sluha.
Kohlearni implantati su hirurški implantirani uređaji koji zaobilaze oštećene delove uha i direktno stimulišu slušni nerv. Oni mogu pružiti značajno poboljšanje sluha za pojedince koji nisu u mogućnosti da koriste slušne aparate.
Još jedan čest problem sa sluhom: tinitus
Tinitus je zujanje, zujanje ili zviždanje u ušima koji se može javiti zajedno sa oštećenjem sluha.
Ovo može biti iscrpljujuće stanje koje utiče na svakodnevni život pojedinca i sposobnost koncentracije. Upravljanje tinitusom može uključivati kombinaciju strategija, uključujući zvučnu terapiju, kognitivno-bihejvioralnu terapiju i upravljanje stresom. U nekim slučajevima, lekovi ili operacija se takođe mogu koristiti za lečenje tinitusa.
Važnost preventive
Sprečavanje gubitka sluha može biti jednako važno kao i lečenje.
Jednostavni koraci, kao što je nošenje štitnika za uši kada ste izloženi glasnoj buci, izbegavanje dugotrajnog izlaganja glasnim zvukovima i održavanje dobre higijene ušiju mogu uveliko doprineti očuvanju sluha.
Redovne procene sluha, preventivne mere i blagovremeno lečenje gubitka sluha takođe mogu pomoći da budete u mogućnosti da čujete i razumete svet oko sebe.
Iako se gubitak sluha vezuje za starije pojedince, on može biti i urođen, ali je i nešto što sve češće pogađa mlađe ljude, usred izloženosti glasnoj muzici, te je važno da roditelji reaguju što pre ukoliko primete nešto neuobičajeno kod svog deteta.
Ako sumnjate da vi ili neko koga poznajete možda imate gubitak sluha, važno je da potražite savet zdravstvenog radnika. Ranim prepoznavanjem i lečenjem, gubitak sluha se može upravljati, a pojedinci mogu nastaviti da vode ispunjen i aktivan život.
