Prema izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, objavljenom pre godinu dana, ulaganja u nekretnine imaju dugu istoriju usisavanja novca stečenog kriminalom u regionu i Srbiji. Procene su da pranje novca ulaganjem u nekretnine predstavlja od 2 do 5% ukupnog BDP-a, što je samo u našoj zemlji predstavljalo između milijardu i dve i po milijarde evra tokom 2020. godine.
„Kad pogledate period od nekih 6, 7 godina, mislim da je građevinski sektor, makar i po izveštajima mnogih institucija evropskih i svetskih, jedan od elemenata gde se najviše nekih polulegalnih, ili nelegalnih para okrene, provrti i vrati se u sistem, sada kao legalne pare sa kojima se kasnije normalno investira“, kaže Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju „FEFA“.
Novac stečen kriminalom ulazi u legalne tokove preko banaka, menjačnica, investicionih fondova. Uplaćuje se i sa računa „of šor“ kompanija.
„Tu je ključan mehanizam odakle taj novac dolazi. Sve studije pokazuju da on dolazi iz tri izvora, jedan su nelegalni poslovi, trgovina drogom, opijatima, ljudima i slično. Ta sredstva nekako moraju da uđu u sistem i to je najkritičnija tačka. Taj sistem gde oni ulaze, uglavnom su to neke of šor zone, u poslednje vreme to je Bliski Istok, mnogo više nego Delaver, Nikozija, Malta u jednom trenutku“, kaže profesor Radosavljević.
Taj novac može da bude prikazan kao pozajmica, ali i kao kredit. Građevinski investitor uzima kredit od banke, ali joj zauzvrat uplaćuje garanciju u celokupnom iznosu. Takav novac se zatim u građevinskom sektoru pojavljuje kao legalan.
„Tu se pali ne jedna, nego 101 crvena lampica u tzv. Upravi za sprečavanje pranja novca, koja treba da alarmira i druge službe, da se to iskontroliše, to apsolutno može da se iskontroliše, bez obzira što se tu radi o tim nekim poreskim rajevima i veoma udaljenim destinacijama, do kojih je jako teško i stići“, rekao je za Insajder Siniša Janković, inspektor u penziji Službe za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije.
Drugi način za pranje para u građevini je takozvano napumpavanje cene zemljišta, građevinskog materijala, gotovih kvadrata. Primera radi, za nešto što vredi 100 hiljada evra investitoru platimo 300 hiljada i tako mu operemo 200 hiljada evra razlike.
„Veoma je širok taj lanac vrednosti, gde sredstva mogu da uđu i izađu i da kroz različito pumpanje faktura i uz pomoć različitih drugih mehanizama vi prikažete više, nego što je stvarno uloženo, zato je građevinski sektor podoban i jako je teško u procesu unazad dokazivo da ste vi u tu zgradu ugradili npr. 10 kubika nečega, a niste ugradili 20 kubika nečega“, rekao je za Insajder profesor Radosavljević.
I mediji su se u više navrata bavili političkom korupcijom na više nivoa vlasti, koja je dovodila do toga da brojni objekti budu sagrađeni bez dozvole i naknadno legalizovani mimo pravila, tj. bez jasnog zakonskog osnova. Kako bi sprečilo dalju nelegalnu gradnju, Više tužilaštvo u Beogradu uvelo je novu praksu. Po predlogu Odeljenja za profesionalni nadzor, viši tužilac je naložio da svi zamenici osnovnih tužilaca, kojih u Beogradu ima preko 70, postupaju u predmetima koji se tiču nelegalne gradnje.
„Ubuduće neće postojati nikakva odeljenja, niti specijalizacije u tim tužilaštvima, koja su podrazumevala da relativno mali broj zamenika postupa po krivičnim prijavama koje se odnose na nelegalnu gradnju, već će svi zamenici, bez izuzetaka, koliko god da ih ima u tim tužilaštvima postupati po tim krivičnim prijavama“, kaže za Insajder Lazar Lazović, zamenik višeg tužioca u Beogradu.
Odeljenje za profesionalni nadzor predložilo je i da se u slučajevima vezanim za nelegalnu gradnju od sad primenjuje i Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom.
„Što bi podrazumevalo, ukoliko ta incijativa prođe, da se od investitora, odnosno lica koja vrše to krivično delo, može oduzeti imovinska korist proistekla tim krivičnim delom“, objašnjava Lazović.
Kažnjavanje nelegalne gradnje samo je početak borbe protiv kriminala u građevini. Neophodno je i da rezultati rada svih organa, uključenih u borbu protiv organizovanog kriminala i pranja novca u Srbiji postanu mnogo vidljiviji.
