Polen ambrozije je dobro poznat po svom visokom potencijalu da izazove reakcije preosetljivosti I tipa u kasno leto i jesen. Kod ovog tipa preosetljivosti, za simptome alergije je odgovorna supstanca histamin koji luče ćelije zvane mastociti.
Prevalencija senzitivnosti (osetljivosti) na polen ambrozije varira od zemlje do zemlje, a manifestacije alergije su različite, od rinitisa, astme i alergijskog konjunktivitisa do kožnih simptoma.
Alergijski rinitis je najčešća manifestacija alergije na ambroziju i globalni je zdravstveni problem koji pogađa oko 40% svetske populacije, od čega je 10-15% dece. Simptomi su: kijavica, sekrecija iz nosa (rinoreja), zapušenost nosa. Neadekvatno ili nedovoljno lečen alergijski rinitis se razvija u alergijsku astmu.
Alergijski konjunktivitis se manifestuje suzenjem i crvenilom očiju, otokom i, vremenom, zadebljanjem vodene linije. U najvećem broju slučajeva alergijski rinitis i konjunktivitis se javljaju udruženo kao rinokonjunktivitis.
Alergijska astma je sezonska. Javlja se u vreme cvetanja ambrozije, tj. u periodu izloženosti polenu ambrozije.
Simptomi su:
- kašalj;
- otežano disanje;
- osećaj nedostatka vazduha;
- gušenje;
- zamaranje pri manjim fizičkim naporima nego uobičajeno.
Alergijski dermatitis – kontaktni dermatitis – se razvija kod preosetljivih osoba nakon direktnog kontakta sa alergenima. Manifestuje se kožnim promenama u vidu crvenila na mestu kontakta, sitnim papulicama koje izgledaju kao niske bradavice i sitnim plikovima. Ukoliko osoba u dužem vremenskom periodu iznova dolazi u kontakt sa polenom ambrozije može razviti hronični hiperkeratotični ekcem.
Dijagnoza alergije na ambroziju se postavlja na osnovu: anamneze, kliničke slike, fizikalnog pregleda, laboratorijskih analiza, kožnih proba. Klinička slika je gore opisana, a u krvnoj slici dolazi do skoka eozinofila. Može se odrediti i nivo imunoglobulina E, ukupnih ili specifičnih, gdje se kod alergičnih osoba očekuje porast titra istih. Kožne probe, popularno alergo-testovi, su pokazatelji preosetljivosti na različite alergene, između ostalog i na alergene ambrozije. Ono što je važno napomenuti je da se ovi testovi ne rade dok je pacijent pod terapijom, niti ukoliko pacijent ima dermografizam.
Lečenje se sprovodi H1-antihistaminicima, kortikosteroidima (lokalno ili sistemski), kao i imunološkom terapijom. Može se sprovoditi i postepena desenzibilizacija u visoko specijalizovanim ustanovama. Koji vid terapije će se primenjivati, odlučuje lekar na osnovu intenziteta, dužine trajanja simptoma, komorbiditeta (ostalih oboljenja pacijenta), profesije i načina života pacijenta.
Prevencija je ne manje važna. Izbegavanje ekspozicije (izloženosti) alergenima, kao i preventivna terapija antihistaminicima mogu značajno da umanje tegobe, a neretko i da ih spreče.
Još iz ove rubrike
Ukoliko želite da razgovarate na ovu ili neku drugu temu, DokTok stručnjaci su dostupni za konsultacije i psihološku podršku svakog dana u nedelji. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas.
