Komemorativnim skupom ispred Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“, koji je počeo u vreme kada se zločin dogodio, danas je obeležena godišnjica masovnog ubistva u kojem je ubijeno devet učenika i radnik obezbeđenja.
Članovi porodica žrtava, građani i predstavnici institucija polažu cveće i pale sveće, dok je deo Ulice kralja Milutina zatvoren za saobraćaj i pretvoren u „prostor tišine“. Građani se upisuju u knjigu sećanja, a komemoracija traje tokom celog dana.
Program obeležavanja odvija se i na Tašmajdanu, gde su organizovane likovne radionice i postavljen „Prostor sećanja“ posvećen ubijenima, dok je završni deo programa planiran u večernjim satima. Pomen žrtvama biće služen u Crkvi Svetog Marka.
Još iz ove rubrike
U znak sećanja organizovane su i tihe šetnje, a građani i studenti okupljaju se i pridružuju koloni ka školi. Poštu su odali i državni zvaničnici, dok su poruke solidarnosti stigle i iz međunarodne zajednice.
Tri godine kasnije, međutim, godišnjica ne protiče samo u znaku sećanja. Tragedija iz maja 2023. godine ostavila je dubok i trajan trag, a brojna pitanja koja su se otvorila tog dana ostala su bez jasnih odgovora.
Tok događaja tog jutra – od prvih pucnjeva u 8.42, preko neizvesnosti roditelja koji su bez informacija tragali za decom, do kasnijih kontradiktornih i nepotpunih saopštenja – ostao je upisan kao jedan od najtraumatičnijih trenutaka u novijoj istoriji društva.
Dodatnu kontroverzu izazvalo je i javno objavljivanje spiska koji se dovodio u vezu sa počiniocem, kao i način na koji su pojedini mediji izveštavali – uz senzacionalizam, spekulacije i kršenje osnovnih profesionalnih standarda, na šta su kasnije ukazivali i roditelji žrtava.
Iako su nakon zločina najavljene brojne mere – od pojačanog prisustva policije u školama do izmena zakona i akcija prikupljanja oružja – analize pokazuju da deo tih mera nije sproveden do kraja ili nije doveo do dugoročnih promena. Izostala je i sistemska podrška žrtvama i njihovim porodicama.
Postupci protiv roditelja maloletnog počinioca i dalje traju, produžavajući proces suočavanja sa tragedijom za porodice ubijenih.
Zbog svega toga, godišnjica „Ribnikara“ danas je istovremeno i čin sećanja i podsećanje na propuste – u prevenciji, u reakciji i u spremnosti društva da se sa posledicama suoči.
Tri godine kasnije, tišina kojom se obeležava ovaj dan ostaje snažnija od odgovora koji su izostali.
