izvor
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) zatražio je od Republičke izborne komisije (RIK) da odbije proglašenje izborne liste Srpske napredne stranke „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, ukoliko utvrdi da lista, njen naziv, dokumentacija ili način predstavljanja ne ispunjavaju zakonom propisane uslove.
BIRODI je, preko ovlašćenog lica Zorana Gavrilovića, zatražio od RIK-a da pre donošenja odluke utvrdi sve činjenice u vezi sa korišćenjem imena, položaja, autoriteta i javnih resursa predsednika Republike Aleksandra Vučića u promociji izborne liste i kampanji u kojoj se, kako navode, predstavlja kao budući predsednik Vlade.
U saopštenju BIRODI navodi da član 111. Ustava Srbije propisuje da predsednik Republike izražava državno jedinstvo Srbije, zbog čega, prema oceni tog biroa, predsednik ne bi trebalo da svoju funkciju koristi kao izborni resurs jedne političke stranke ili liste.
BIRODI smatra da Vučić, time što sa funkcije predsednika Republike vodi kampanju za budućeg predsednika Vlade i svoj institucionalni autoritet, javnu vidljivost i uticaj koristi za promociju liste SNS-a, napušta ustavnu ulogu izražavanja državnog jedinstva i nastupa kao predstavnik jednog političkog subjekta.
Prema navodima BIRODI-ja, takvim postupanjem funkcija predsednika Republike poistovećuje se sa jednom političkom strankom i njenom izbornom listom, koristi za stranačku i ličnu političku korist, pretvara u instrument izborne kampanje i stavlja u službu političke podele građana.
Posebno ukazuju na predstavljanje predsednika Republike kao budućeg predsednika Vlade. BIRODI navodi da predsednik ne može istovremeno da izražava državno jedinstvo, vodi kampanju jedne izborne liste i sebe predstavlja kao kandidata za drugu javnu funkciju.
U saopštenju se dodaje da takvo postupanje dovodi u pitanje i obavezu predsednika iz člana 112. tačka 3. Ustava da, nakon izbora, sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista i tek potom Narodnoj skupštini predloži kandidata za predsednika Vlade. BIRODI smatra da se, ukoliko predsednik unapred vodi kampanju za sebe kao budućeg premijera, ishod tih ustavnih konsultacija predstavlja kao već odlučen.
BIRODI, međutim, navodi da povreda člana 111. Ustava sama po sebi nije izričito propisan formalni razlog za odbijanje izborne liste. Prema njihovoj oceni, ona je važna za procenu da li se naziv i predstavljanje liste zasnivaju na nedopuštenom spajanju državne funkcije i stranačke kampanje, da li se birači dovode u zabludu o prirodi parlamentarnih izbora i da li se jednom izbornom učesniku omogućava korišćenje autoriteta najviše državne funkcije.
Zbog toga BIRODI traži od RIK-a da te okolnosti razmotri u okviru svojih nadležnosti, obrazloži svoj stav i dokaze o mogućoj povredi Ustava i Zakona o sprečavanju korupcije dostavi nadležnim institucijama.
Pozivajući se na član 40. Zakona o sprečavanju korupcije, BIRODI navodi da javni funkcioner ne sme javni interes da podredi privatnom niti da javnu funkciju koristi radi sticanja koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice. U tom kontekstu tvrde da Vučić vođenjem kampanje za budućeg predsednika Vlade sa funkcije predsednika Republike koristi autoritet, uticaj i javnu vidljivost postojeće funkcije radi političke koristi za sebe, SNS i njenu izbornu listu.
BIRODI ukazuje i na moguću povredu člana 50. Zakona o sprečavanju korupcije, kojim je zabranjeno korišćenje javnih resursa, javnih skupova i susreta koje funkcioner ima u tom svojstvu radi promocije političkog subjekta, izborne liste ili kandidata.
Od RIK-a traže da odbije proglašenje liste ukoliko utvrdi da nisu ispunjeni zakonski uslovi, a ako oceni da se nedostaci mogu otkloniti, da naloži podnosiocu liste uklanjanje elemenata koji birače dovode u zabludu o tome šta se bira na parlamentarnim izborima.
BIRODI takođe traži da RIK ne prihvati eventualnu saglasnost za korišćenje imena Aleksandra Vučića kao dozvolu za korišćenje njegove javne funkcije, institucionalnog autoriteta i javnih resursa u stranačkoj kampanji.
Od RIK-a zahtevaju i da dokaze o mogućoj povredi Zakona o sprečavanju korupcije dostavi Agenciji za sprečavanje korupcije, a ukoliko utvrdi sumnju na drugo kažnjivo delo ili zloupotrebu, dokumentaciju prosledi nadležnom javnom tužilaštvu.
BIRODI ističe da RIK nije organ koji konačno utvrđuje povredu Zakona o sprečavanju korupcije, ali da je dužan da proveri ispunjenost izbornih uslova, obrazloži odluku i navode za koje nije nadležan prosledi odgovarajućim institucijama.
„Proglašenje izborne liste bez razmatranja ovih činjenica značilo bi prihvatanje prakse u kojoj se najviša državna funkcija pretvara u resurs jednog izbornog učesnika“, navodi BIRODI, uz ocenu da izbori ne mogu biti slobodni i ravnopravni ako se položaj predsednika Republike koristi kao sredstvo stranačke kampanje i sticanja političke koristi.
