Piše: dr Karin Vasić, specijalista pedijatar
Gojaznost je proglašena za globalnu epidemiju još pre desetak godina. Ukoliko se gojaznost pojavi u detinjstvu veoma često se nastavlja u odrasloj dobi, predstavlja faktor rizika za mnoge masovne nezarazne bolesti i dovodi do značajnih zdravstvenih i socio-ekonomskih komplikacija. Posebno zabrinjava što je protekle dve decenije broj gojazne dece u svetu narastao više puta, tako da je danas u svetu preko 150 miliona dece gojazno. Mada je gojaznost najzastupljenija u visokorazvijenim zemljama, brzo se širi ka svetu u razvoju, posebno ka državama u tranziciji. Kako navodi Institut za javno zdravlje Srbije, u Srbiji je svako treće dete gojazno.
Uzroci gojaznosti
Uzroci su kod dece brojni – genetski faktori, loše navike u ishrani, fizička neaktivnost, socio-ekonomski status porodice. Gojaznost u porodici tj. povećana porođajna težina, dijabetes majke i gojaznost članova porodice su činioci koji zajedno sa činiocima sredine određuju vrstu i stepen gojaznosti. Kod mlađe dece ako je jedan roditelj gojazan šansa da će biti gojazni u odrasloj dobi je tri puta veća, a ako su oba roditelja gojazna 10 puta veća nego kod dece čiji roditelji nisu gojazni.
Rani period u detinjstvu je kritičan za razvoj gojaznosti. Dužina dojenja je obrnuto povezana sa rizikom za gojaznost u kasnijem detinjstvu. Ulaganje u pravilnu ishranu u detinjstvu, kao što je veći unos proteina ima kasnije pozitivne efekte po zdravlje. Adolescencija je drugi period povećane sklonosti ka razvoju gojaznosti.
„Gojaznost je kod dece najčešće primarna ili nutritivna, usled prekomernog uzimanja hrane u dužem vremenskom periodu bez adekvatnog utroška energije. Među faktorima sredine pojavu gojaznosti favorizuje nizak socio-ekonomski status porodice. Sekundarna gojaznost je retka i može da bude uzrokovana endokrinim bolestima, poremećajima nervnog sistema ili genetskim sindromima. Ukoliko je dete gojazno, u velikoj meri se povećava rizik da će biti i u odraslom dobu“, kaže dr Vasić za N2 portal.
Gojaznost je udružena sa zdravstvenim problemima u pedijatrijskom uzrastu i važan je činilac rizika za mnoga oboljenja i smrtnost u odrasloj dobi. U dečjem uzrastu posledice mogu biti u vidu poremećaja spavanja, depresije i anksioznosti, lošeg uspeha u školi. Od endokrinih komplikacija česta je pojava preranog puberteta, sindroma policističnih jajnika ili hipogonadizma, dijabetesa tipa II. Hipertenzija i dislipidemija su komplikacije vezane za kardiovaskularni sistem. Drugi zdravstveni problemi udruženi sa gojaznošću u pedijatrijskom uzrastu uključuju sleep apnea, idiopatska intrakranijalna hipertenzija, proširene vene donjih ekstremiteta, gastroezofagealni refluks i urinarna stres inkontinencija.
Borba protiv gojaznosti
Pravilna ishrana
Porodično okruženje je veoma važno jer se od najmlađeg uzrasta uspostavljaju navike u ishrani, spavanju i fizičkoj aktivnosti, a roditelji su uzor detetu u svim važnim stvarima. Od porodice pre svega zavisi ishrana, gde je podjednako bitan sastav i količina hrane. Prva hrana sa kojom se dete sreće je majčino mleko i preporuke Svetske zdravstvene organizacije su da isključiva prirodna ishrana bude prvih 4 do 6 meseci, uz uvođenje druge hrane do kraja prve godine. U slučaju da dojenje nije moguće ili je kontraindikovano, prelazi se na tzv. veštačku ishranu. Uvođenje nemlečne hrane se preporučuje sa navršenih 6 meseci. Do kraja prve godine dete dobija ukupno pet obroka, tri mlečna, povrće sa mesom i voće. Posle prve godine dete može da konzumira hranu za odrasle, a jelovnik treba da bude raznovrstan, raspoređen u tri glavna obroka i dve užine.
Od 2011. se koriste smernice pod nazivom Tanjir pravilne ishrane. Smernice kažu da polovinu dnevnog unosa hrane treba da čini voće i povrće, četvrtinu žitarice, posebno sa celim zrnom i poslednju četvrtinu proteini u vidu mesa, ribe, jaja. Od masti se preporučuje maslinovo, bundevino, suncokretovo ulje. Od napitaka koristiti vodu i nezaslađene čajeve, a mleko i mlečne proizvode ograničiti. Dodatne preporuke Američkog pedijatrijskog društva su da ishrana bude raznovrsna, da se stalno plasira nova hrana, da deca učestvuju u kupovini i pripremanju hrane. Deca treba što češće da obeduju kod kuće u cilju porodičnog okupljanja, da se smanji poseta restoranima, posebno brze hrane. Dete ne treba da provodi pred ekranima televizora ili kompjutera više od 2 sata dnevno, a ekrani ne treba da se nalaze u prostorijama gde deca spavaju.
Fizička aktivnost
Najvažnija korist od nje u prevenciji gojaznosti kod dece, je da kreira ravnotežu između unetih i potrošenih kalorija, a ujedno jača lokomotorni, kardiovaskularni, respiratorni i imunološki sistem i poboljšava raspoloženje. Važno je da deca učestvuju na časovima fizičkog vaspitanja i u sportskim aktivnostima u školi, da idu redovno na treninge izabranog sporta i da se svakodnevno rekreativno bave sportom u vidu vožnje bicikla, rolera, trčanja, najmanje pola sata dnevno.
„Važan deo u prevenciji gojaznosti kod dece je i spavanje, koje utiče na neuropeptide koji regulišu apetit, kao što su leptin i grelin. Pored toga je važan cirkadijalni ritam spavanja i budnosti u toku dana u cilju regulacije metabolizma, zato što nedovoljno spavanje dovodi do zamora deteta tokom dana, pa se posredno smanjuje fizička aktivnost“, napominje dr Vasić.
Zaključak
Prevencija gojaznosti je kritično određena posledicama po zdravlje u odraslom dobu. Prevencija se ogleda u prepoznavanju genetskih, faktora sredine ili kombinacije faktora rizika za gojaznost kod dece. Takođe, identifikacija porodica sa rizikom na osnovu porodične anamneze, porođajne težine deteta ili socioekonomskih činilaca, kao i rano prepoznavanje pojave gojaznosti na osnovu procene BMI (indeksa telesne mase) jednom godišnje za svu decu i adolescente.
„Porodice treba edukovati da prepoznaju važnost fizičke aktivnosti (ograničavanje gledanja televizije i video igara na 2 sata dnevno) i pravilne ishrane za zdravlje njihove dece. Sa druge strane, društvo treba da napravi programe prevencije gojaznosti kod dece tako što će se promeniti ishrana u školama. Potrebno je izraditi i projekte koji će uključivati formiranje Savetovališta za mlade, predavanja i radionice, edukaciju zdravstvenih radnika i izradu vodiča dobre kliničke prakse o zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti kod dece“, zaključuje dr Vasić.
Na ovu i druge teme, potražite mišljenje dr Karina Vasića, ali i drugih lekara i specijalista iz udobnosti svog doma, a putem telefona ili računara. Posetite www.doktok.rs i zakažite termin na Doktok platformi koja nudi besplatne zdravstvene konsultacije sa više od 100 stručnjaka različitih specijalnosti, među kojima su lekari opšte prakse, pedijatri, ginekolozi, internisti, ali i psiholozi i psihoterapeuti.
