Predanje kaže da se ujutru na Uskrs valja umiti vodom u kojoj su potopljeni dren, bosiljak i crveno uskršnje jaje.
Potom domaćin po običaju odlazi u crkvu na službu, posle čega se narod i ukućani međusobno pozdravljaju rečima „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“.
Onda ukućani pale sveću, zajedno se očita molitva, pa se seda za svečano postavljenu trpezu, pišu na sajtu Agromedia.
Tucanje jajima
Na dan Uskrsa neizostavno je i kucanje jajima. Jaja se najpre tucaju vrh u vrh, a posle dno o dno. Onaj ko razbije tuđe jaje uzima ga za sebe.
Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu.
Jaje je simbol života, a crvena boja simbol vaskrsenja i radosti. Zato se, posebno deci, za Uskrs poklanja jaje crvene boje da bi imala dug i lep život pun radosti.
Na Uskrs se prvo jede kuvano uskršnje jaje, a onda ostalo jelo. Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalom hranom ili pićem.
Uskršnji običaji kažu i da na taj dan treba ustati rano, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Uskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu, pišu na sajtu Stvar ukusa.
Veruje se i da decu valja dotaći crvenim jajetom – da budu crvena i zdrava tokom godine.
Na dan Uskrsa se kriju jaja i slatkiši po dvorištu i kući, pa deca traže skrivene darove.
