izvor
Tokom perioda visokih temperatura i tropskih noći, san lako može da se poremeti, što ostavlja posledice po zdravlje. Gostujući u emisiji „3D – Nova dimenzija dana“ neurolog Nikola Vojvodić rekao je za Insajder da insomnija ili nesanica mogu biti psihološka posledica, ali i nekog somatskog ili neurološkog oboljenja. Međutim, interesantno je da više od 50 odsto ljudi koji boluju od hronične nesanice nemaju nikakav konkretan uzrok, kaže Vojvodić za Insajder.
„Oni boluju od takozvane psihofiziološke nesanice, koja je posledica poremećenih funkcija neuronskih krugova koji su odgovorni za inicijaciju spavanja i pojačanog lučenja supstance koja se zove oreksin. Oreksin je supstanca koja se luči u delu mozga koji se zove hipotalamus, a mi je zovemo ‘čuvar budnosti’“, ukazuje Vojvodić.
Kada zađe Sunce, mozak dobije signal da luči melatonin, a to je hormon koji ne uspavljuje direktno, ali šalje mozgu znak da je vreme za spavanje, objašnjava naš sagovornik.
„I to je u redu ako smo mi kod kuće, ako nam je tu uredno nameštena postelja, ako imamo sve uslove za spavanje. Ali vrlo često nismo u toj prilici. Često smo u kolima, za volanom, radimo treću smenu i tako dalje. Zamislite da nema supstance koja se zove oreksin, a vi treba da radite, recimo, u 10, 11 sati uveče, a vama se luči melatonin. Jednostavno biste zaspali na poslu ili volanom. Pacijenti koji imaju narkolepsiju imaju tu bolest jer nemaju dovoljno oreksina“, kaže Vojvodić.
S druge strane, dodaje on, kod pacijenata koji boluju od nesanice postoji poremećaj u neuronskom krugu u mozgu koji dovodi do permanentno visokog lučenja oreksina.
„Oni praktično ne mogu zbog toga da iniciraju spavanje. Farmakologija poremećaja spavanja se bazira na toj funkciji oreksina. I jedan od već ustoličenih lekova u svetu za lečenje inicijalne nesanice je blokator oreksinskih receptora. Problem je u tome što vi, kad date taj lek, ne možete baš uspešno da kontrolišete brzinu kojom će čovek da utone u san“, navodi Vojvodić.
Dodaje i da nijedna od „tableta za spavanje“ zapravo nije lek koji dovodi do fiziološkog spavanja.
„Većina tih lekova, a najčešće ljudi na svoju ruku koriste benzodiazepinske preparate, uspavljuju, ali izuzetno remete strukturu spavanja. Čovek će spavati, ali to neće u funkcionalnom smislu biti dovoljno efikasno. U prvoj fazi sporotalasnog spavanja eliminiše se metabolički otpad. Nama se ne prispava zbog melatonina, on samo poruči da je u redu da idete na spavanje, alli nama se zapravo prispava zbog nagomilavanja metaboličkog otpada. Taj metabolički otpad se zove adenozin“, kaže Vojvodić.
Objašnjava da se razbudimo kada popijemo kafu jer je kofein veoma moćan blokator receptora za adenozin.
„Ali adenozin nastavlja da se gomila. I kada prođe efekat kofeina, nama se još više prispava. To se zove ribaund efekat. Funkcija prve faze spavanja je da čisti adenozin iz mozga. To je jako važno, jer doprinosi restorativnoj funkciji mozga, da se budimo sa osećajem da smo odmorni i da nam se ne spava više, a s druge strane oslobađa prostor za formiranje novih neuronskih veza, a to je jako važno za funkciju pamćenja“, predočava neurolog.
Još iz ove rubrike
Koliko je zdravo spavati pod klimom?
Na pitanje da li je bolje spavati pod klimom ili ne spavati uopšte na visokim temperaturama, Vojvodić odgovara da je najpre važno upoznovanje sa dve činjenice vezane za telesnu temperaturu i za spavanje.
„Jedan od glavnih inicijatora spavanja je blagi pad telesne temperature. Kada počne da se luči melatonin, organizam počinje da odaje telesnu temperaturu, ona se smanjuje za 0,5 do jedan stepen Celzijusa. To je moćan pokretač mehanizama koji uvode čoveka u san. A s druge strane, kada zaspimo, najpre uđemo u sporotalasnu fazu, a zatim u REM fazu, te gubimo termoregulaciju“, kaže on.
Objašnjava da tokom spavanja gubimo termoregulaciju, zbog čega se organizam na izuzetno visokim spoljnim temperaturama pregrejava.
„I onda ćemo ili loše spavati ili ćemo se buditi ujutru sa osećajem da nismo spavali, sa osećajem punoće u glavi i umora“, dodaje Vojvodić i ističe da je stoga bolje spavati pod klimom.
„To je razlog zašto se pokrivamo, naročito zimi. Idealno bi bilo kada bismo pomoću uređaja mogli da regulišemo temperaturu u sobi, tako da ona bude idealnih 21 do 23 stepena, da se pokrijemo laganim pokrivačem i tako spavamo. Ovo što se dešava sa klimatskim uslovima poslednjih dana nije baš situacija koja pogoduje dobrom spavanju“, kaže on.
Na pitanje koliko je neprospavanih noći potrebno da bi osetili posledice po naše zdravlje, Vojvodić odgovara: „Jedna“.
„Osećamo posledice u blagom porastu krvnog pritiska, ubrzanom srčanom radu, u tome što postanemo razdražljiviji. To se ogleda i u tome što slabije pamtimo nove informacije. Postoje i periodi mikrospavanja, od dve do tri sekunde, a to je naročito opasno u saobraćaju i tokom vožnje. Sve su to situacije koje mogu da ugroze zdravlje“, ističe on.
Na pitanje da li san može da se nadoknadi, Vojvodić odgovara da je moguće pomoći svom organizmu.
„Pre svega što nadoknadom sna eliminišete metabolički otpad koji se nakupio, jer je bolja regulacija funkcije kardiovaskularnog sistema. Bolje funkcioniše i imunološki sistem. Kada ne spavamo podložniji smo raznim poremećajima imunološkog sistema“, navodi sagovornik Insajdera.
Kaže i da bi pre spavanja trebalo izbegavati ekrane, odnosno plavo svetlo, 20 minuta do pola sata minimum. Savetuje i tuširanje toplom vodom.
„Ako ne možete da zaspite za 15-20 minuta, preporuka je da ustanete i da se bavite nekom aktivnošću koja vas relaksira. Da uzmete neko lagano štivo, pustite relaksirajuću muziku, i tako dalje. I da onda ponovo pokušate. Ako to ne funkcioniše mora da se posegne za preparatima, ali pre toga postoji psihoterapijski pristup koji se zove kognitivno-bihevioralna psihoterapija, koja se pokazala kao jako efikasna u lečenju hronične nesanice“, zaključuje Vojvodić.
