Uz bogat prateći program, koji čine stručna predavanja i tribine o aktuelnim temama iz oblasti poljoprivrede, tokom četiri sajamska dana biće održane i tradicionalne izložbe stoke i sitnih životinja.
„Prošle godine sajam poljoprivrede nije organizovan, jer je u hali sajma bila privremena kovid bolnica, tako da smo se svi uželeli, a najviše zaposleni u Šumadija sajmu koji su tada bili onemogućeni da rade svoj posao, istakao je gradonačelnik Nikola Dašić. Ta sajamska manifestacija je od velikog značaja. Takvi regionalni sajmovi poljoprivrede svuda u svetu nije bitno da li u Nemačkoj, Austriji, Holandiji ili Italiji jesu mesta koja daju najveću efektivnost u prenosu znanja i povezivanju ljudi. To je mesto gde možemo da vidimo najnovije tehnologije i najnoviju ponudu proizvođača opreme. Proizvođači mogu među sobom da razgovaraju, da razmenjuju iskustva i da nauče nešto novo. Konačno smo krenuli u tom pravcu, kako se to svuda radi u svetu, a ne onako kako su radili naši preci, nego kako nauka nalaže. Jako je bitno da naši mladi koji nasleđuju te poslove budu obrazovani u tom pravcu. Ne postoji ništa drugo kao razlog zbog čega bi prinos po hektaru ili po aru zemlje bio manji ovde nego u Holandiji. Naprotiv, naša zemlja je bolja, ima više sunčanih dana, uslovi su takvi da mi samo uz primenu pravih agrotehničkih mera, uz pravilnu strategiju i uz pomoć države i grada, možemo da dajemo najbolje rezultate. Hrana, kao i voda glavni su resursi o koje će se sutra i u budućnosti otimati sve države na svetu. Mi imamo to naše prostranstvo i moramo da ga čuvamo i razvijam“, poručio je Dašić.
Ovo je svakako najveći regionalni sajam u našoj zemlji, odnosno u centralnoj Srbiji, ocenio je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević.
Još iz ove rubrike
„Smatramo da je odlično da se ovakve manifestacije održavaju izvan velikih centara, kao što je sajam u Kragujevcu, a već za deset dana imaćemo sličan u Kruševcu. Ono što je veoma važno je da naši lokalni poljoprivrednici mogu da vide i najsavremeniju mehanizaciju i rasnu kvalitetnu stoku, ali i šta su njihovi zemljaci i komšije postigli u oblasti prerade voća i povrća. U Šumadiji je centar vinogradarsko vinarske porizvodnje. Od Oplenca do Levča, imamo niz dobrih vinarija, a mi kao Ministarstvo poljoprivrede potenciramo više nivoe prerade, to ćemo raditi i ubuduće. Za velike proizvođače odnosno prerađivače tu su IPARD mere a za mala seoska gazdinstva, podsticaji iz nacionalnog budžeta“, kaže Stanojević.
Prema rečima direktora Šumadija sajma Aleksandra Lazovića, Šumadijski sajam poljoprivrede pripreman je u krajnje specifičnim i neizvesnim okolnostima. I pored toga, po sadržaju i broju izlagača ne zaostaje za prethodnim, što je nama dovoljna potvrda da će i ovaj sajam imati kvalitet i ispuniti očekivanja kako izlagača tako i posetilaca. Ogromnu zahvalnost dugujemo našim dugogodišnjim saradnicima i partnerima koji su i pored pandemije doneli odluku da učestvuju na ovom sajmu. Po broju izlagača, kada je sajamska hala u pitanju, čak je i rekordan.
U hali je 45 izlagača, a na prostoru ispred Šumadija sajma više od 30 izlagača mehanizacije i opreme. Po sadržaju apsolutno smo ispoštovali kompletan program, kao i prethodnih godina što znači da se unutar hale nalaze lokalne samouprave sa svojim potencijalima, imamo rakijaše i vinare. Ovo je jedna od retkih sajamskih manifestacija koja je ove godine uspela da organizuje izložbu svih životinja. Naši posetioci imaju prilike da vide šest izložbi odgajivača krupne stoke ali i sitnih životinja i prikaza dresure pasa.
Istovremeno, u organizaciji sajma ispoštovane su sve protivepidemijske mere.
