izvor
Gotovo polovina dece uzrasta od jedne do 14 godina u Srbiji izložena je nasilnom vaspitavanju u porodičnom okruženju, dok taj udeo u romskim naseljima dostiže 65 odsto. Istovremeno, siromaštvo je tri puta zastupljenije u seoskim i vangradskim sredinama nego u gradovima, a više od polovine stanovništva romskih naselja suočava se sa umerenim ili teškim nedostatkom hrane, pokazuju rezultati Istraživanja višestrukih pokazatelja za 2025. godinu (MICS 7).
Istraživanje, čiji su rezultati predstavljeni 5. novembra, ukazuje na napredak u pojedinim oblastima, ali i na dugotrajne nejednakosti i nove izazove u položaju dece, žena i porodica u Srbiji.
MICS 7 sproveo je Republički zavod za statistiku, uz podršku Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF) i u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA). Reč je o najsveobuhvatnijem pojedinačnom izvoru podataka o položaju žena i dece u Srbiji.
Prema rezultatima, 76 odsto dece uzrasta od tri do četiri godine pohađa programe predškolskog obrazovanja, što je značajan porast u odnosu na 2019. godinu, kada je taj udeo iznosio 61 odsto. Napredak je zabeležen u svim grupama, ali obuhvat je i dalje ispod nacionalnih i ciljeva Evropske unije.
Istraživanje potvrđuje gotovo univerzalan obuhvat dece zdravstvenim osiguranjem i osnovnim obrazovanjem, dok stope završavanja škole u opštoj populaciji ostaju visoke. Napredak je ostvaren i u ranom započinjanju dojenja.
Međutim, u pojedinim oblastima beleži se stagnacija, a u nekima i pogoršanje stanja. Posebno zabrinjava podatak da je 49 odsto dece uzrasta od jedne do 14 godina izloženo nasilnom disciplinovanju kod kuće. U romskim naseljima taj procenat iznosi 65 odsto, a u ovoj oblasti od 2014. godine nema značajnijeg napretka.
Velike razlike u siromaštvu i pristupu hrani
Umereno do teško iskustvo sa nedostatkom hrane ima osam odsto stanovništva Srbije, od čega sedam odsto umereno, a jedan odsto teško. U romskim naseljima ovaj problem pogađa čak 52 odsto stanovništva.
Siromaštvo je tri puta prisutnije u seoskim i vangradskim sredinama nego u gradskim. Na energetsko siromaštvo ukazuju i podaci da osam odsto domaćinstava ne može sebi da priušti grejanje svih prostorija, dok devet odsto nema mogućnost da rashlađuje sve prostorije u svom domu.
Istraživanje je obuhvatilo i mentalno zdravlje mladih. Simptome depresije ili anksioznosti tokom dve nedelje koje su prethodile istraživanju prijavilo je šest odsto adolescenata i mladih uzrasta od 15 do 24 godine. Među njima je 77 odsto navelo da su ti simptomi ograničili njihove svakodnevne aktivnosti ili odnose sa drugima.
U romskim naseljima simptome depresije ili anksioznosti prijavilo je 14 odsto mladih iz iste starosne grupe.
Pogoršana smrtnost odojčadi u romskim naseljima
Jedan od posebno zabrinjavajućih nalaza odnosi se na smrtnost odojčadi i dece mlađe od pet godina u romskim naseljima.
Stopa smrtnosti odojčadi porasla je sa osam na 17 na 1.000 živorođenih u odnosu na 2019. godinu. Stopa smrtnosti dece mlađe od pet godina povećana je sa devet na 19 na 1.000 živorođenih.
Problemi su uočeni i u oblasti imunizacije. Potpunu imunizaciju primilo je 79,2 odsto dece uzrasta od 24 do 35 meseci u opštoj populaciji, što je približno isti nivo kao 2019. godine. U romskim naseljima obuhvat iznosi 56,3 odsto, što je za skoro deset procentnih poena manje nego pre šest godina.
Vakcinacija protiv malih boginja do navršenih 15 meseci života blagovremeno je obavljena kod 37 odsto dece u opštoj populaciji, dok je u romskim naseljima taj procenat 27 odsto.
Rezultati pokazuju i da je 18 odsto žena starosti od 15 do 49 godina tokom prethodnih 12 meseci doživelo diskriminaciju ili uznemiravanje po najmanje jednom osnovu. Najčešći razlog bila je politička pripadnost. U romskim naseljima diskriminaciju ili uznemiravanje prijavilo je 13 odsto žena, najčešće na osnovu etničke pripadnosti.
Direktorka UNICEF-a u Srbiji Kristina de Brojn ocenila je da rezultati istraživanja pokazuju napredak, ali i značajne izazove i nejednakosti koje se ne mogu sagledati samo kroz nacionalne proseke.
Ona je istakla da je potrebno ulagati u decu od najranijeg uzrasta, pružiti veću podršku onima koji se suočavaju sa najvećim preprekama i unaprediti saradnju obrazovnog, zdravstvenog i sistema socijalne i dečje zaštite.
Vršilac dužnosti direktora Republičkog zavoda za statistiku Branko Josipović naveo je da su podaci MICS 7 važni za kreiranje politika zasnovanih na dokazima i praćenje nacionalnih i međunarodnih strategija. Istraživanje obezbeđuje podatke za praćenje 26 indikatora Ciljeva održivog razvoja, od kojih se četiri prvi put prate u okviru ovog istraživanja.
Šefica Kancelarije UNFPA u Srbiji Borka Jeremić ukazala je i na značaj kontinuiranog ulaganja u seksualno i reproduktivno zdravlje, obrazovanje i ekonomske mogućnosti žena i mladih.
Nalazi MICS 7 trebalo bi da posluže kao osnova za utvrđivanje prioriteta, kreiranje javnih politika i usmeravanje ulaganja u narednim godinama, posebno u oblastima zdravstva, obrazovanja, socijalne zaštite i zaštite dece.
Kompletan izveštaj Istraživanja višestrukih pokazatelja za 2025. godinu dostupan je na sajtu UNICEF-a.
