U predizborni obilazak Donjeg Zapećka došao je gospodin Maksa, kandidat opozicione partije za narodnog poslanika.
– Vidim, sadašnja vlast je zaboravila na vas!
– Načisto! – zagrajaše seljani.
– Ako mi pobedimo, od vašeg sela napravićemo raj na zemlji!
– O kakvom raju govoriš?! – upitaše prisutni. – Mi živimo kao u paklu.
– Naša partija planira da ovde bude zimski turistički centar. Kod vas će se održavati smučarski skokovi! Kao prvo, preuredićemo vašu zapuštenu skakaonicu.
– Ali, mi nemamo skakaonicu!
– Nemate skakaonicu?! Ništa, napravićemo novu. Planinu, hvala bogu, imate.
– Mi smo u ravnici! Nemamo planinu!!!
– Nema problema, podićićemo vam planinu! – potom je izvadio mobilni telefon i pozvao nekoga. – Šefe, koliko nam treba da u Donjem Zapećku podignemo planinu?!… Pa, nemaju… Da, da, dobro… razumeo sam… Evo ovako, braćo i sestre: planina u ovom trenutku otpada jer je velika investicija. Na vašu lokaciju premestićemo ono palanačko brdo!
– Zašto?! – unezveriše se meštani.
– Želimo da u Palanci niko ne zna šta se iza brda valja.
– Pošto će brdo biti naše, možemo li i mi nešto da valjamo iza njega?! – upita najpromućurniji među prisutnima.
– Glasajte za nas, a onda valjajte koliko vam drago! I samo pošteno, molim vas!
– A šta da radimo mi koji nismo rođeni za valjanje i uvaljivanje?!
– Vi čuvajte ovce, to je danas najrentabilnije. Koristite brdo za ispašu.
– Propali govedari, svinjari i kozari, a ti nama nudiš ovce! – zagalamiše.
– Braćo, ja vama nudim specijalne ovce…
– Je l’ one koje glasaju, a vi ih posle šišate ceo mandat! – javi se neki šeret.
Gospodin Maksa je objasnio da ove ovce daju staklenu vunu, a umesto brabonjaka izbacuju najkvalitetniji tvrdi ovčiji sir. Zarada je ogromna jer su to gotovi proizvodi, spremni za plasman na naše i inostrano tržište.
– Čije su to ovce i kako mi da dođemo do njih?! – interesovali su se seljaci.
– Proizvedene su u našoj partijskoj kuh… pardon, genetskoj laboratoriji! Vi samo treba da se učlanite u našu partiju, glasate za nas, i kad osvojimo vlast daćemo svakome deset brava!
Prolomi se aplauz oduševljenja i poče masovno potpisivanje partijskih pristupnica, a gospodin Maksa je opet telefonirao: „Šefe, uterao sam stado u naš izborni tor!“
