Prvog dana, koji je bio posvećen novogodišnjim temama, radioničari su se kroz kratak film upoznali sa simbolikom ukrašavanja jelke, legendama o Deda Mrazu i načinom na koji se Nova godina slavi u drugim krajevima sveta. Svoju kreativnost, ali i ljubav prema bližnjima, pokazali su izradom dekorativnih predmeta i čestitki koje su darovali roditeljima, bakama i dekama, učiteljicama i drugarima. Kako se proslava Božića ne može zamisliti bez česnice, sveće i pšenice, krativci su se drugog dana susreta najpre podsetili šta pogača predstavlja, a potom i saznali malo više o simbolici nasušne žitarice.
Učesnici radionica bili su učenici OŠ „Vladislav Petković Dis“, OŠ „Filip Filipović“, OŠ „Tanasko Rajić“, OŠ „Milica Pavlović“ i OŠ „Vuk Karadžić“, a ovi mali junaci našeg doba su pokazali da kreativnost, razdraganost, iskrena sreća bez zadrške, ali i spremnost da se učestvuje u timskom radu, jesu ono što odrasli svakodnevno treba da daruju deci, ali i da se podsete na to ako su zaboravili ili pak da uče od njih. Nadolazeće blagdane bibliotekari i radioničari pozdravili su izradom ikebana, ukrasnih aranžmana poreklom iz Japana, koje su prilagodili prazničnoj atmosferi. Ideja je bila da drvena ploča bude postolje ikebane, a da se na nju ređaju orasi, lešnici, šišarke i borove grančice, a sve to oplemeljeno je i mirisnim svećama.
Pokloni koje su osmislili i svojim rukama stvorili imaju veći značaj u kontekstu praznika koji prethode Božiću – Detinjci, Materice i Oci, a koji su tematski otvorili drugi susret. Deci uvek zanimljivo, tokom ovih dana tradicionalno vezivanje i drešenje ima jasnu simboliku – priprema je za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog, još od vremena kada su se istočni mudraci poklonili Bogodetetu. Žitarica, posađena obično na Sv. Nikolu, prema verovanju najavljuje plodnost godine koja sledi, pa ukoliko je pšenica gusta i visoka žetva će biti uspešna, a ako je slaba očekuje nas manje berićetna godina. Glavni junak „Božićne radionice“ bila je upravo pšenica, a oko nje su se ređali sporedni protagonisti – ruzmarin, listovi hrasta, žir i kukuruz, stvarajući još jedan ukras za dom. Razgovor o Badnjem danu, blagdanskoj trpezi, načinu sečenja i unošenja badnjaka u kuću, zdravicama i novčiću koji donosi sreću, učinio je ovo druženje vrlo dinamičnim i inspirativnim.
Kroz interaktivne radionice, kojoj god temi bile posvećene, neizostavno se teži da se ostvari i obrazovna komponenta i da se mladi podstaknu da stvore naviku dolaska u kuću od knjiga smeštenih na policima i drugih sadržaja koji nestrpljivo čekaju da neko zaviri u njih, kao i da koriste blagodati prostora u kome radost živi. Tako je još jednom potvrđeno da oni koji odrastaju u vreme ekrana različitih dimenzija, ponajpre konzumiraju ono što im se prikaže, te je između ostalih, uloga bibliotekara da im pruže nešto više i ono što deca istinski zaslužuju. Da sve to ima smisla potvrdili su iskreni osmesi i zahvalnost radioničara, a zadovoljstvo je bilo obostrano.
Osim što su učenici tokom dvodnevnih susreta pravili čestitke i ukrase oni su, što je mnogo važnije, stekli nove drugove i sa sobom, pored prazničnih poklona poneli i uspomene kao trajni dar. Radionice su sa mnogo pažnje i ljubavi osmislili i vodili Dragana Popović, Milica Domanović, Biljana Arsić, Nevena Adžemović i Irena Planinčić, pokazujući mladim radioničarima da je Biblioteka mesto gde mogu da izraze kreativnost, ali i otkriju svoje talente i to podele sa drugima.
