Trećeg maja u pucnjavi u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ ubijeno je devetoro učenika i čuvar škole. U satima posle masovnog ubistva u toj školi, vlast je tvrdila da sistem nije zakazao.
Samo dan kasnije – još jedno masovno ubistvo. U selima u okolini Mladenovca i Smedereva ubijeno je osmoro ljudi.
Vlast je odgovorila nizom mera ali su građani ipak masovno izašli na ulice sa porukom da sve treba da stane. Jedan od zahteva opozicije bio je da se održi posebna sednica Skupštine na kojoj će se raspravljati o okolnostima koje su dovele do masovnih ubistava, ali i kako bi se utvrdila odgovornost nadležnih. Ta sednica međutim bila je daleko od ozbiljne skupštinske rasprave.
Osam meseci kasnije, roditelji ubijene dece iz Ribnikara svake srede protestuju ispred te škole, jer u školi i dalje nije napravljen memorijalni centar. Grupa kolega i bivših učenika pokrenula je inicijativu da učiteljica ranjena u Ribnikaru dobije nacionalnu penziju. O ubijenima i ranjenima u selima u okolini Mladenovca i Smedereva gotovo da se i ne govori. Zbog toga se nameće pitanje kako se država a kako kao društvo suočili sa tragedijama? Ista pitanja postavili smo i onima koji čine vlast i predstavnika opozicije.
Sve je u senci majskih tragedija ali godinu za nama obeležila su i brojna dešavanja na Kosovu i Metohiji, mali pomaci u dijalogu Beograda i Prištine, ali i nove tenzije. Početkom godine, Beograd i Priština prvo u Briselu, a potom i u Ohridu, usmeno su prihvatili francusko – nemački sporazum o rešavanju kosovskog problema. Dve strane saglasile su se između ostalog da prihvate Deklaraciju o nestalim licima, dok se Priština obavezala na sprovođenje aktivnosti sa ciljem formiranja Zajednice srpskih opština.
Kraj maja na Kosovu doneo je nove incidente i sirene za uzbunu. Uz suzavac i šok bombe, kosovska policija je ušla u četiri opštine na severu Kosova kako bi omogućila ulazak albanskih gradonačelnika izabranim na izborima u aprilu, koje su Srbi bojkotovali.
Međutim, incident koji je tenzije podigao na najviši nivo i otežao pregovaračku poziciju Srbije je oružani sukob u Banjskoj u septembru kada su ubijeni kosovski policajac, Albanac, i trojica Srba, koji su bili deo naoružane grupe. Šta se tačno dogodilo tog 24. septembra u Banjskoj i dalje nije utvrđeno.
Jedino je poznato da je grupa Srba sa dva kamiona blokirala ulaz u selo Banjska u noći između subote i nedelje. Odgovornost za tu akciju preuzeo je Milan Radoičić. Istragu vodi tužilaštvo u Beogradu i Prištini, a jedini odgovor za sada je – sve se ispituje.
Na kraju, pre tri dana Vlada Srbije donela je odluku da se omogući sloboda kretanja svim vozilima sa kosovskim tablicama po centralnoj Srbiji i to bez stikera, kojima su se prekrivali simboli država.
Kraj godine doneo je probleme i na već nestabilnoj političkoj sceni. Izbori na svim nivoima raspisani su, kako je navela Vlada, da bi se spustile tenzije – a oni su uveli Srbiju u novu političku krizu.
Dok vlast poručuje da su izbori bili nikad pošteniji, opozicija tvrdi da je tokom izbornog dana sprovedena najbrutalnija izborna krađa, zbog čega traže poništavanje izbora i organizuju proteste.
