Program je otvoren uvodnim obraćanjima ambasadora EU u Srbiji Emanuelea Žiofrea, ministarke za evropske integracije Tanje Miščević, zamenik ministra za lokalnu samoupravu Severne Makedonije Erdžan Selimi i gradonačelnika Niša Dragoslav Pavlović.
Zvaničnici su istakli važnost da se svi zainteresovani aktivno uključe u programe kojima Evropska unija pomaže građane, organizacije i javnu upravu u Srbiji, kao i u drugim susednim zemljama.
Dodeljeni su i sertifikati lokalnim samoupravama i organizacijama iz Srbije i Severne Makedonije, koje su u prethodnom periodu već uspešno sproveli projekte prekogranične saradnje. Među njima su, između ostalih, nevladine organizacije iz Leskovca i Skoplja, opštine Medveđa, Saraj i Kriva Palanka. Sprovodili su projekte fokusirane na prevenciju poplava, zeleni turizam, socijalno preduzetništvo.
Tema prvog panela bila je važnost saradnje različitih regiona na evropskom nivou.
Pomoćnica ministarke za evropske integracije Sanda Šimić napomenula je važnost toga da se svi uključe u procese konsultacija oko prekograničnih programa, kao i da je članstvo u Evropskoj uniji važno jer takvi programi donose značajno veća sredstva.
„Program Srbija – Rumunija za sedam godina ima 74 miliona evra, a program Srbija – Severna Makedonija 8.4 miliona evra. Praktično jedan projekat sa Rumunijom, Hrvatskom ili Mađarskom je praktično cela sedmogodišnja alokacija sa Severnom Makedonijom. Mnogo lepih stvari je urađeno kroz ove programe u prethodnih 20 godina“, navodi Šimić
Gabi Hagmuler iz Generalnog direktorata Evropske komisije za regionalnu i kohezionu politiku navodi da upravo kroz kohezione fondove, EU podržava otvaranje radnih mesta, kompetitivnost i ekonomski razvoj u svim delovima Evrope.
„Kada zemlje kandidati sa Zapadnog Balkana postanu članice EU, moraće da imaju spremne sisteme i strukture za upravljanje i apsorbovanje ovih fondova. Na primeru Hrvatske, kada su postali članica EU, njihov budžet za regionalni razvoj porastao je sa 50 miliona evra iz pretpristupnih fondova na preko milijardu evra preko noći. Ovo je jako kompleksan zadatak i zahteva spremne strukture i punu posvećenost nadležnih“, navodi Hagmiler.
Programski direktor za sistem lokalnih samouprava Stalne konferencije gradova i opština Edi Majstorović kaže da su efekti učešća u prekograničnoj saradnji vrlo vidljivi, kako građanima, tako i zaposlenima u javnoj upravi.
„One opštine i gradovi koji su bili uključeni u ove projekte značajno su unapredili svoja znanja i veštine, susreli se sa evropskim procedurama, susreli se a drugačijim načinima i trošenja i planiranja. Mislim da je to jedan od najvećih efekata i moraćemo da nastavimo da intenzivno radimo na tome“, objašnjava Majstorović.
Dan je nastavljen predstavljanjem različitih mogućnosti u okviru INTERREG programa – od onih sa državama članicama EU (Hrvatskom, Bugarskom, Rumunijom i Mađarskom), preko saradnje sa državama koje se nalaze u procesu proširenja (Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, do programa sa širim opsegom, poput Adriona, saradnje u regionu Dunava ili Urbakta.
Zainteresovani su mogli da čuju relevantne informacije od predstavnika Evropske banke za obnovu i razvoj, kao i koje mogućnosti nude projekti EU za Zelenu agendu i Eko opštine, i programi Građani, jednakost, prava i vrednosti, kao i program SaPRi Stalne konferencije gradova i opština.
