izvor
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zatražilo je hitnu smenu direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimira Orlića i nezavisnu istragu povodom navoda da su urednica i novinari nedeljnika Radar bili pod merama tajnog nadzora. Udruženje ocenjuje da takvo postupanje predstavlja ugrožavanje privatnosti, novinarskih izvora i slobode medija.
U saopštenju koje je NUNS objavio povodom informacija o nadzoru novinara Radara, navodi se da je direktor BIA Vladimir Orlić uputio Višem sudu u Beogradu zahtev za primenu mera tajnog nadzora nad glavnom i odgovornom urednicom Vesnom Mališić i novinarima Sandrom Petrušić i Milanom Radonjićem.
Prema navodima Radara, koje prenosi NUNS, sud je prvi put odobrio primenu ovih mera 12. juna 2026. godine, a potom ih produžavao 15. jula i 9. septembra.
Među odobrenim merama bilo je i snimanje komunikacija u poslovnim prostorijama u kojima se nalazi redakcija Radara. NUNS upozorava da takva mera omogućava nadzor komunikacije i drugih članova redakcije, kao i njihovih sagovornika i izvora, zbog čega posledice nadzora prevazilaze krug osoba protiv kojih su mere formalno određene.
Udruženje navodi i da je, prema pisanju Radara, Orlić koristio diskreciono pravo da za pojedine članove redakcije odredi desetodnevnu fizičku pratnju. Takođe, prema istim navodima, direktor BIA je 22. oktobra, na dan izlaska poslednjeg broja Radara pred izbore, podneo predlog predsedniku Višeg suda u Beogradu da se sve mere prekinu.
NUNS smatra da ove informacije ukazuju na ozbiljnu zloupotrebu bezbednosnih službi prema novinarima koji se bave temama od javnog interesa.
Udruženje zahteva da nadležno tužilaštvo bez odlaganja ispita sve okolnosti slučaja, kao i da nadležni organi sprovedu kontrolu rada BIA. Posebno traži da se utvrdi na osnovu kojih činjenica su mere predlagane i odobravane, kako su obrazloženi njihova neophodnost i srazmernost, koji su podaci prikupljeni i ko im je imao pristup.
NUNS ukazuje i na odgovornost za sudsko odobravanje i produžavanje mera, ističući da sudsko odobrenje samo po sebi ne isključuje mogućnost zloupotrebe niti oslobađa odgovornosti one koji mere predlažu, odobravaju i sprovode.
U saopštenju se postavlja i pitanje na osnovu kojih konkretnih dokaza je sud odobrio nadzor zbog navedenog krivičnog dela i šta je ukazivalo na postojanje osnova sumnje da je ono izvršeno.
NUNS podseća da su nezavisne forenzičke analize ranije dokumentovale slučajeve digitalnog nadzora novinara u Srbiji. Kako navodi, Amnesty International je objavio da su dve novinarke BIRN-a bile mete pokušaja napada špijunskim softverom Pegasus, dok su dokumentovani i slučajevi novinara iz Dimitrovgrada Slaviše Milanova i Ljubomira Stefanovića.
Udruženje upozorava da nadzor novinara ne ugrožava samo njihovu privatnost i bezbednost, već i građane koji im dostavljaju informacije o korupciji, zloupotrebama i drugim pitanjima od javnog interesa. Takva praksa, prema oceni NUNS-a, može da zastraši izvore i oteža istraživački rad.
Podsećajući na standarde Evropskog suda za ljudska prava i Evropski akt o slobodi medija (EMFA), NUNS ističe da nadzor komunikacija novinara mora biti zasnovan na zakonu, neophodan i srazmeran legitimnom cilju, uz odgovarajuće garancije protiv zloupotreba i posebnu zaštitu poverljivih novinarskih izvora.
NUNS na kraju zahteva prekid svake prakse nezakonitog i proizvoljnog nadzora novinara i utvrđivanje odgovornosti za eventualne zloupotrebe, poručujući da bezbednosne službe ne smeju biti korišćene za kontrolu redakcija, otkrivanje novinarskih izvora i zastrašivanje novinara.
