Kako se navodi u saopštenju Fondacije, monitoring je pokazao da su u targetiranju novinara učestvovala najmanje 64 zvaničnika, među kojima su poslanici vladajuće stranke, članovi Vlade, rukovodstvo parlamenta i predsednik Republike. Istraživači su zabeležili da su funkcioneri u javnim nastupima, na društvenim mrežama i tokom skupštinskih rasprava koristili uvredljiv rečnik, optužbe bez dokaza i narative koji dovode u pitanje profesionalnost i nezavisnost medija.
Fondacija navodi da je najčešći pojedinačni akter napada bio poslanik Nebojša Bakarec sa najmanje 214 zabeleženih slučajeva, što čini oko četvrtinu ukupnog broja. Slede poslanik Vladimir Đukanović, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, poslanik Milenko Jovanov, predsednica Skupštine Ana Brnabić i predsednik SNS-a Miloš Vučević.
Prema navodima iz saopštenja, najčešće mete bili su mediji N1 i Nova S, koje su funkcioneri, kako se ističe, optuživali za širenje dezinformacija, političko delovanje i rad u interesu stranih centara moći. Fondacija tvrdi da su dominantni narativi uključivali diskreditaciju profesionalnog integriteta novinara, etiketiranje kao „izdajnika“ ili „plaćenika“, ali i poređenja sa ekstremističkim ideologijama.
Istraživači su izdvojili i, kako navode, posebno opasne optužbe u kojima su pojedini zvaničnici medije povezivali sa podsticanjem nasilja ili pokušajima destabilizacije države. U saopštenju se navodi da su takve poruke dolazile i od najviših državnih funkcionera, uključujući predsednika Republike i predsednicu parlamenta, koji su, prema evidenciji Fondacije, medije verbalno napali ukupno 178 puta u posmatranom periodu.
Fondacija ističe i slučaj u kojem je Bakarec optužio televiziju N1 za pokušaj ubistva policajca, navodeći da se radilo o saobraćajnom incidentu tokom kojeg je vozač te televizije oborio policajca pri polukružnom okretanju, što je, kako se tvrdi, potvrđeno snimcima nadzornih kamera i reakcijom same redakcije.
U izveštaju se dodaje da su, osim medija, često targetirani i pojedinačni novinari, među kojima su zaposleni u redakcijama N1, Nova, Nova S, Danas, Radar i Vreme. Fondacija navodi da je identifikovala najmanje četrdeset novinara i medijskih radnika koji su bili predmet javnih napada i diskreditacije.
Monitoring je, kako se naglašava, obuhvatio ograničen uzorak – zvanične naloge funkcionera na društvenim mrežama, skupštinska zasedanja, pojedina TV gostovanja i portale tabloida Informer, Alo i Telegraf – zbog čega broj od 834 napada predstavlja minimalnu procenu, dok je ukupan obim, prema oceni istraživača, verovatno znatno veći.
