Razvoj veštačke inteligencije (AI) više nije pitanje budućnosti, već sadašnjosti koja već utiče na tržište rada – i globalno i u Srbiji. I dok se često govori o strahu od gubitka poslova, podaci pokazuju kompleksniju sliku: AI istovremeno ukida određena radna mesta, ali i stvara nova.
Prema analizama koje se oslanjaju na istraživanja organizacija poput Svetskog ekonomskog foruma i konsultantskih kuća kao što su McKinsey i PwC, globalno se očekuje da će milioni poslova nestati zbog automatizacije, ali i da će još veći broj novih pozicija biti otvoren u narednim godinama.
Koliko je Srbija pogođena promenama
Kada je reč o Srbiji, procene ukazuju da bi oko 70.000 radnih mesta moglo biti automatizovano usled razvoja veštačke inteligencije.
Istovremeno, stručnjaci naglašavaju da bi ovaj proces mogao dovesti i do otvaranja novih radnih mesta – čak i više nego što će ih nestati, posebno u oblastima vezanim za tehnologiju, analizu podataka i razvoj digitalnih sistema.
Važno je naglasiti da AI neće nužno „izbrisati“ cele profesije, već pre promeniti način na koji se posao obavlja. Procene pokazuju da će značajan deo zaposlenih morati da prilagodi svoje veštine i nauči da radi uz AI alate, umesto da bude zamenjen njima.
Koji poslovi su najviše ugroženi
Analize pokazuju da su najizloženiji poslovi oni koji uključuju rutinske i ponavljajuće zadatke.
To se pre svega odnosi na:
- administrativne poslove
- unos podataka
- korisničku podršku i call centre
- šalterske i birokratske pozicije
U pojedinim sektorima, poput administracije, procenjuje se da bi čak i veliki deo svakodnevnih zadataka mogao biti automatizovan.
S druge strane, čak i određene kreativne i analitičke profesije – poput marketinga, prevođenja ili osnovnog programiranja – već osećaju uticaj AI alata koji mogu preuzeti deo posla.
Novi poslovi i nove veštine
Paralelno sa nestajanjem pojedinih zanimanja, raste potražnja za potpuno novim profilima.
Najtraženije oblasti uključuju:
- razvoj i implementaciju AI sistema
- obradu i analizu podataka
- razvoj digitalnih proizvoda
- rad sa AI alatima u marketingu i kreativnim industrijama
Podaci sa freelancing platformi pokazuju da potražnja za AI veštinama rapidno raste, uz višestruko povećanje interesovanja za poslove povezane sa generativnom veštačkom inteligencijom.
Drugim rečima, tržište rada se ne smanjuje – ono se transformiše.
Promena strukture zaposlenosti
U Srbiji je tokom 2025. godine bilo oko 2,88 miliona zaposlenih, ali se struktura poslova ubrzano menja.
Sve više poslova zahteva:
- digitalnu pismenost
- analitičko razmišljanje
- rad sa softverskim alatima
Čak i u tradicionalnim industrijama, očekuje se da radnici koriste digitalne platforme i automatizovane sisteme, što znači da se granica između „tehničkih“ i „netehničkih“ poslova postepeno briše.
Evropa između optimizma i opreza
Evropske institucije takođe ukazuju na dvostruku prirodu ovog procesa. Veštačka inteligencija može smanjiti potrebu za određenim radnicima, ali istovremeno povećava produktivnost i otvara nove poslovne mogućnosti.
To znači da ključni izazov nije sama tehnologija, već brzina prilagođavanja – kako kompanija, tako i zaposlenih.
Šta ovo znači za pojedinca
Za radnike u Srbiji, poruka je relativno jasna: sigurnost posla sve više zavisi od sposobnosti prilagođavanja.
Umesto nestanka rada, dolazi do njegove redefinicije. Oni koji razvijaju digitalne i analitičke veštine imaju veću šansu da ostanu konkurentni, dok će poslovi zasnovani na rutini biti pod najvećim pritiskom.
U tom smislu, veštačka inteligencija ne predstavlja samo pretnju – već i priliku, ali pre svega za one koji su spremni da se menjaju zajedno sa tržištem.
