Konferencija „Agrarno proleće 2026“, održana na 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, pokazala je da se srpski agrar sve više okreće proizvodnji sa dodatom vrednošću, brendiranju i ženskom preduzetništvu. U fokusu skupa bile su konkretne priče žena koje žive od poljoprivrede, pokreću proizvodnju, izlaze na tržište i dokazuju da selo u Srbiji ima budućnost.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić poručio je da Srbija mora da prestane da se oslanja isključivo na proizvodnju sirovina.
„Ne može isti podsticaj da dobija neko ko proizvodi pšenicu i neko ko u povrtarstvu, voćarstvu ili preradi ulaže deset puta više rada i znanja. Srbija mora više da vrednuje proizvodnju sa dodatom vrednošću“, poručio je ministar.
On je naglasio da su žene sve važniji pokretač razvoja sela.
„Kada žena na selu dobije priliku da investira, ona ne ulaže samo u proizvodnju. Ona ulaže u porodicu, u decu, u ostanak na selu i u Srbiju“, rekao je Glamočić.
Posebnu pažnju privukla je priča Vedrane Nedeljkov, koja je sa porodicom razvila proizvodnju mini lubenica i uspela da ih plasira na evropsko tržište.
„Počeli smo sa hiljadu semenki. Danas izvozimo u Evropu. Ali nije bilo lako. Mora da se radi svaki dan i da se stalno ulaže u kvalitet“, rekla je Vedrana.
Ona je objasnila da su proizvodnju organizovali na više manjih gazdinstava kako bi dobili stabilan kvalitet i dovoljne količine za tržište.
„Tako smo pomogli i drugim porodicama da ostanu na selu i žive od svog rada“, poručila je ona.
Ivana Marijanović, proizvođačica aronije i prerađevina, govorila je o tome kako se brend ne gradi samo proizvodom, već pričom i emocijom.
„Proizvod koji se prodaje zadovoljava potrebu. Proizvod koji se pamti nosi priču, emociju i identitet“, rekla je Ivana.
Ona je priznala da u početku nije ni želela da se bavi poljoprivredom.
„Da mi je neko nekada rekao da ću se baviti aronijom, ne bih mu verovala. Danas živimo od toga i ponosni smo na ono što smo stvorili“, rekla je ona.
Posebna savetnica ministra poljoprivrede Milica Janković istakla je da žene najčešće ne odustaju zbog rada, već zbog straha od administracije.
„Žene imaju ideje i volju, ali ih često plaše procedure i papiri. Zato postoje poljoprivredne savetodavne službe koje besplatno pomažu od prve ideje do prijave za subvencije“, poručila je Janković.
Ona je podsetila da Srbija danas ima 34 poljoprivredne savetodavne službe i da je sve više žena koje se interesuju za IPARD programe, preradu i ozbiljne investicije.
O značaju obrazovanja i povezivanja govorila je Milica Selaković iz Privredne komore Srbije.
„Ljudi još nisu svesni koliko vredi imati kuću na selu i parče zemlje. Hrana jeste i biće jedan od najvažnijih resursa“, rekla je ona.
Selaković je najavila i da je u planu formiranje sekcije za žensko agropreduzetništvo u okviru Privredne komore Srbije.
Predsednica Asocijacije agropreduzetnica Srbije Vera Škulić poručila je da je cilj udruženja da žene na selu dobiju veću vidljivost i podršku.
„Bez sela nema ni Srbije. Što više prikazujemo lepotu života na selu, veće su šanse da mladi ostanu ili da se vrate selu“, rekla je Škulić.
Konferenciju „Agrarno proleće 2026“ organizovali su Asocijacija agropreduzetnica Srbije i Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS, uz pokroviteljstvo Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i podršku Privredne komore Srbije i Privredne komore Vojvodine.
