izvor
Kada dođe leto, jedno od najčešćih pitanja je da li je bolji izbor SPF 30 ili SPF 50. Na prvi pogled deluje jednostavno: veći broj znači jaču zaštitu. Ipak, razlika između ova dva faktora nije samo u broju na pakovanju, već i u načinu nanošenja, tipu kože, dužini boravka na suncu, znojenju, kupanju i tome da li proizvod štiti i od UVA i od UVB zraka.
Zaštitna krema za sunce nije važna samo na plaži. Lice i telo izloženi su UV zračenju dok šetamo, vozimo automobil, sedimo u bašti kafića, radimo u dvorištu ili odlazimo do prodavnice. Zato je pravilno razumevanje SPF oznake važno za svakodnevnu negu, prevenciju opekotina, fleka, prevremenog starenja kože i ozbiljnijih promena koje se ne smeju zanemariti.
SPF označava nivo zaštite od UVB zraka, odnosno zraka koji najčešće dovode do crvenila i opekotina. Preporuke dermatoloških organizacija uglavnom ističu da je za svakodnevnu upotrebu važno birati kremu širokog spektra, sa SPF 30 ili višim, jer širok spektar znači zaštitu i od UVA i od UVB zraka. UVA zraci su posebno važni jer doprinose starenju kože, pojavi fleka i oštećenjima koja nisu uvek odmah vidljiva.
Kada se pojave promene kao što su novi mladeži, fleke koje se šire, crvenilo koje ne prolazi, svrab, perutanje ili ranice koje ne zarastaju, tada je pregled dermatologa najbolji način da se proceni stanje kože. Dobra zaštitna krema je važna, ali ona ne može da zameni stručnu procenu kada koža već pokazuje promene.
Mnogi pogrešno misle da SPF 50 znači skoro duplo jaču zaštitu od SPF 30. U praksi, razlika nije toliko velika u procentima zaštite od UVB zraka. SPF 30 blokira oko 97% UVB zraka, dok SPF 50 blokira oko 98%. To znači da SPF 50 jeste jača zaštita, ali nije izgovor da se krema nanosi ređe ili u manjoj količini.
SPF 30: za svakodnevnu gradsku upotrebu
SPF 30 je dobar izbor za svakodnevnu gradsku upotrebu, posebno ako ne provodite mnogo vremena direktno na suncu. To znači odlazak na posao, kratke šetnje, vožnju, sedenje u hladu, obavljanje svakodnevnih obaveza ili boravak napolju u jutarnjim i kasnijim popodnevnim satima.
Za osobe koje imaju tamniji ten, nemaju izraženu sklonost ka flekama, nemaju veliki broj mladeža i ne izlažu se dugo jakom suncu, SPF 30 može biti sasvim dovoljan, pod uslovom da se nanosi pravilno i redovno obnavlja. Važno je da proizvod bude širokog spektra, jer SPF broj sam po sebi ne govori dovoljno o zaštiti od UVA zraka.
SPF 30 se često bira i zato što formule mogu biti laganije, prijatnije za lice i lakše za svakodnevno korišćenje ispod šminke. Kod zaštite od sunca važi jednostavno pravilo: najbolja krema je ona koju ćete zaista koristiti svakog dana. Ako je proizvod težak, mastan, lepljiv ili ostavlja jak beli trag, velika je šansa da ćete ga preskakati. U tom slučaju je bolji prijatan SPF 30 koji nanosite redovno nego SPF 50 koji stoji u neseseru.
SPF 50: dodatna sigurnost za direktnije i duže izlaganje suncu
SPF 50 je bolji izbor kada je izlaganje suncu jače, duže i direktnije. To se odnosi na plažu, bazen, planinu, duge šetnje, sportove na otvorenom, rad u dvorištu, vožnju bicikla, putovanja i letovanja. Takođe je često bolji izbor za osobe svetlije puti, decu, osobe koje lako izgore, one koje imaju fleke, melazmu, osetljivu kožu ili veći broj mladeža.
SPF 50 je koristan i nakon određenih estetskih ili dermatoloških tretmana, ali tada zaštitu treba birati prema savetu stručnog lica. Koža posle tretmana može biti osetljivija, pa je važno izbegavati jako sunce i koristiti odgovarajuću zaštitu.
Ipak, SPF 50 ne znači potpunu zaštitu. Nijedna krema ne blokira sve UV zrake i nijedna ne traje ceo dan. Proizvod se skida znojenjem, kupanjem, brisanjem peškirom, dodirom lica, trenjem odeće i vremenom provedenim napolju. Zato je obnavljanje zaštite važno bez obzira na to da li koristite SPF 30 ili SPF 50.
Jedna od najvećih grešaka jeste nanošenje premale količine kreme. U laboratorijskim uslovima SPF se meri uz određenu količinu proizvoda, a u stvarnom životu većina ljudi nanese mnogo manje. Tada zaštita može biti znatno slabija od one koja piše na ambalaži.
Za lice, vrat i uši potrebno je naneti dovoljno proizvoda, a ne samo tanak trag kreme. Telo takođe traži obilnije nanošenje, posebno ramena, grudi, leđa, šake, stopala i zadnju stranu vrata. To su mesta koja često izgore jer ih zaboravimo.
U sredini leta, kada ljudi najčešće kupuju proizvode za zaštitu, korisno je obratiti pažnju i na iskustva drugih kupaca. Recenzije mogu pomoći da se proceni da li je krema masna, da li ostavlja beli trag, da li pecka oči, da li odgovara masnoj koži ili se dobro ponaša ispod šminke. Ipak, tuđe iskustvo ne treba da bude jedini kriterijum, jer ista krema ne odgovara svakoj koži.
Od kremastih do laganih formula – izbor SPF-a po tipu kože
Koža lica je često osetljivija, sklonija bubuljicama, flekama, crvenilu i zapušenim porama. Zato mnogi bolje podnose posebne SPF proizvode za lice, jer su laganiji, manje masni i prijatniji za svakodnevnu upotrebu. Za masnu i aknama sklonu kožu bolji su proizvodi koji ne zapušavaju pore. Za suvu kožu prijaju kremastije formule. Za osetljivu kožu često se biraju nežnije formule, bez mirisa i sa mineralnim filterima.
Za telo se mogu koristiti mleka, losioni, sprejevi ili kreme. Sprejevi su praktični, ali je važno naneti ih dovoljno i ravnomerno. Ako se sprej samo lagano rasprši, zaštita često nije potpuna. Kod dece i osoba koje lako izgore, bolji je oprezniji pristup i obilnije nanošenje proizvoda koji se jasno vidi dok se razmazuje.
Vodootporna krema može biti dobar izbor za more, bazen i sport, ali izraz „vodootporna“ ne znači da zaštita traje neograničeno. FDA naglašava da se proizvodi označavaju kao water resistant, a ne kao potpuno waterproof, i da ih treba ponovo nanositi posle kupanja, znojenja i brisanja.
Kako napraviti pravi izbor kada su deca u pitanju
Kod dece je zaštita posebno važna jer je njihova koža osetljivija, a opekotine od sunca se moraju ozbiljno shvatiti. Za decu se često bira SPF 50, uz šešir, laganu garderobu, boravak u hladu i izbegavanje najjačeg sunca. Krema sama nije dovoljna ako dete dugo boravi direktno na suncu.
Kod osoba koje imaju fleke, melazmu ili tragove od akni, SPF 50 može biti bolji izbor jer pruža dodatnu sigurnost tokom jačeg izlaganja. Važno je birati širok spektar zaštite, a kod hiperpigmentacija nekada se preporučuju i tonirane SPF kreme jer mogu pružiti dodatnu zaštitu od vidljive svetlosti, što je važno kod nekih tipova fleka.
Za osetljivu kožu izbor treba da bude pažljiv. Ako krema izaziva peckanje, crvenilo, svrab ili suzenje očiju, ne treba je forsirati samo zato što ima visok SPF. Bolje je pronaći formulu koju koža dobro podnosi. Kontinuitet je važniji od savršenog pakovanja.
Kada se bira između SPF 30 i SPF 50, lekari najčešće savetuju da se ne gleda samo broj, već celokupna zaštita. Proizvod treba da bude širokog spektra, dovoljno visokog faktora, prijatan za redovno nanošenje i prilagođen tipu kože. Dermatolozi često preporučuju SPF 30 ili viši, uz vodootpornost kada se pliva ili znoji.
Za svakodnevni život u gradu SPF 30 može biti dobar izbor, ali za plažu, planinu, sport, svetlu kožu, fleke, decu i duže izlaganje suncu SPF 50 uglavnom pruža bolju rezervu sigurnosti. To ne znači da ste sa SPF 50 potpuno zaštićeni, već da imate nešto viši nivo zaštite ako proizvod pravilno nanosite.
Najvažnije je obnavljati kremu na svaka dva sata kada ste napolju, kao i posle kupanja ili jakog znojenja. Kapa, naočare, hlad i lagana odeća nisu zamena za kremu, ali su odlična dodatna zaštita. Sunce ne treba izbegavati po svaku cenu, ali mu treba pristupiti pametno.
SPF 30 i SPF 50 nisu protivnici, već opcije koje se biraju prema situaciji. SPF 30 je dobar za svakodnevnu zaštitu kada je izlaganje umereno, dok je SPF 50 bolji izbor za jače sunce, more, bazen, sport, decu, svetlu kožu i osobe sklone flekama ili crvenilu. U praksi, najgora zaštita je ona koju ne koristite. Zato birajte kremu koja vam prija, koja se lepo razmazuje, ne smeta vašoj koži i koju možete nanositi redovno. Kada se zaštita od sunca pretvori u svakodnevnu naviku, koža duže ostaje zdravija, mirnija, ujednačenija i otpornija na letnje promene.
