izvor
Sluh najčešće slabi postepeno, pa se prve promene dugo ne prepoznaju kao problem, već se objašnjavaju umorom, bukom ili lošom dikcijom sagovornika. Zato prvi znaci retko liče na oštećenje sluha, a češće na sitne neprijatnosti u razgovoru i u gužvi u restoranu. U nastavku su opisane situacije po kojima razlikujete slučajnu teškoću od obrasca koji vredi proveriti.
Zašto se promene sluha često ne primete?
Zamislite čoveka koji već nekoliko godina prati vesti na istoj jačini zvuka. Jednog dana zaključi da je televizor pretih i pojača ga za dva podeljka, pa zaboravi na to. Za godinu dana ponovi isto, a da nijednom nije pomislio da se menja nešto u njegovim ušima, a ne na uređaju.
Upravo tako izgleda postepeno slabljenje sluha: mozak se prilagođava, nadoknađuje ono što propusti i pogađa smisao iz konteksta. Zbog toga se promena ne doživljava kao gubitak, već kao niz sitnih okolnosti. Sagovornik mrmlja, u prostoriji je odjek, a telefonski poziv je lošeg kvaliteta.
Dodatni razlog je to što se prvo gube visoki tonovi, na primer glasovi „s“, „f“ ili „t“, pa reči i dalje čujete, ali ih ne razlikujete jasno. Čujete da neko priča, ali ne razumete baš sve što govori. Ta razlika između „čujem“ i „razumem“ mnogima je prvi pravi signal.
Okolina često primeti pre vas. Članovi porodice mogu uočiti da ste glasniji nego ranije ili da ne reagujete kada vas neko pozove iz druge sobe. Ako ste to već čuli nekoliko puta od različitih ljudi, vredi se zapitati da li je u pitanju slučajnost ili obrazac.
Kada razgovor postaje teži za praćenje?
Prva stvar koju vredi da proverite jeste koliko često tražite da vam se nešto ponovi. Jedno „molim?“ tu i tamo je sasvim uobičajeno, ali ako to postane navika, a posebno ako vam je neprijatno da pitate treći put, razlog za pažnju je jasan. Mnogi ljudi tada počnu da klimaju glavom, iako nisu sigurni šta je rečeno.
Uporedite dve situacije. U tihoj prostoriji razgovor jedan na jedan verovatno teče bez muke, jer sagovornik govori direktno ka vama, a pozadinske buke nema. Ali za stolom u kafiću, na porodičnom ručku ili u prodavnici, gde se preklapaju glasovi i zvuci, razumevanje se naglo pogoršava. Upravo ta razlika između tišine i buke često je najjasniji pokazatelj.
Obratite pažnju i na sledeće situacije:
- sve češće izbegavate grupne razgovore jer vas zamaraju
- teže razumete glasove dece i žena, koji su viši
- telefonski razgovor vam je naporniji nego ranije
- gledate sagovornikova usta da biste bolje shvatili šta govori
Nijedna od ovih pojedinačnih stavki sama po sebi ništa ne dokazuje. Umor, nedostatak sna ili zapušen ušni kanal mogu dati sličan utisak, pa jedna loša večer nije razlog za zabrinutost. Pažnju zaslužuje tek situacija u kojoj se isti obrazac ponavlja iz nedelje u nedelju, u različitim okolnostima.
Moglo bi se pomisliti da ste samo rasejani, ali pokušajte i suprotno: pitajte se da li ste ranije lakše pratili razgovore. Ako vam se čini da su ljudi počeli da govore tiše, to je često pokazatelj da se menja vaša percepcija, a ne njihov glas.
Šta učestalo pojačavanje zvuka može značiti?
Pojačavanje televizora, radija ili telefona najčešća je reakcija na slabiju čujnost, a ujedno i najlakše previđena. Pošto uređaj ima dugme za jačinu, rešenje deluje jednostavno. Problem je u tome što se uz svako podizanje jačine ponovo prilagođavate novom nivou, pa se prag stalno pomera.
Evo jednostavne provere: kada neko drugi uđe u sobu dok gledate televiziju, da li mu je zvuk preglasan? Ako se ukućani žale ili tiho spuštaju jačinu čim izađete iz sobe, to je vredna informacija. Isto važi i za slušalice, jer ih mnogi koriste na višoj jačini nego pre nekoliko godina, a da toga nisu ni svesni.
Važno je da ovde ne donosite prenagljene zaključke. Pojačan zvuk može biti povod za proveru sluha, ali sam po sebi nije potvrda da nešto nije u redu. Neki ljudi jednostavno vole glasniji zvuk iz navike. Isti efekat može da izazove i loš kvalitet snimka, a takođe i slabi zvučnici.
Zato je korisnije da posmatrate ukupnu sliku. Ako se glasnije slušanje poklapa sa učestalim traženjem ponavljanja i teškoćama u bučnim prostorijama, tada nije reč o običnoj navici. Tri znaka koja se ponavljaju zajedno govore mnogo više nego jedan koji se javlja povremeno.
Kada ponovljeni znaci opravdavaju proveru sluha?
Provera sluha je jednostavan, bezbolan postupak koji traje kratko i ne zahteva nikakvu pripremu. Dobra vest je da ne morate čekati da vam postane ozbiljno teško. Ako ste u poslednjih nekoliko meseci prepoznali dva ili tri opisana znaka koja se ponavljaju, vreme je da zakažete pregled.
Postoje i situacije kada ne treba odlagati. Ako vam sluh naglo oslabi na jedno uho, ako osećate zujanje u ušima, vrtoglavicu ili pritisak, obratite se lekaru što pre. Ovo nije oblast za čekanje i samoprocenu, već za stručno mišljenje.
Za sve ostale, uobičajeni redosled je jednostavan. Prvo se uradi audiometrija, kojom se utvrđuje da li postoji slabljenje sluha, na kojim frekvencijama i u kom stepenu. Rezultat daje jasnu sliku umesto nagađanja, a mnogi ljudi se na kraju osete rasterećeno jer konačno znaju na čemu su. Kod nas je moguća i besplatna provera sluha kod stručnog tima, što olakšava prvi korak.
Posle provere mogu se desiti različite stvari. Nalaz može biti uredan, i onda znate da razlog treba tražiti negde drugde. Može se pokazati i blago slabljenje koje samo treba pratiti, ili nešto što zahteva dalju procenu. U tom delu razgovora često dođu na red i informacije o slušnim aparatima, ako je u vašem slučaju pomagalo relevantno rešenje.
Slušna pomagala danas su znatno diskretnija i prilagodljivija nego pre dvadeset godina, a podešavaju se prema vašem nalazu i svakodnevnim navikama. Nije neophodno unapred znati šta vam treba. Dovoljno je da dođete sa pitanjima, a stručnjak će vam objasniti šta rezultati znače i koje opcije imate, bez pritiska da se odmah nešto odluči.
Na kraju, vratimo se čoveku sa televizorom. Možda će za godinu dana, umesto da ponovo pojačava zvuk, odlučiti da proveri zašto mu je to uopšte potrebno. Taj mali korak često je razlika između godina umora u razgovoru i ponovnog uživanja u njemu, a počinje onog trenutka kada sitne neprijatnosti prestanete da objašnjavate nečim drugim.
