izvor
Posle izborne pobede Studentske liste, pitanje svih pitanja jeste kada će doći do smene vlasti. Sve poluge u institucijama sistema i dalje drži bivša vladajuća koalicija na čelu sa SNS-om i tako će biti do formiranja nove vlade. Iako je Aleksandar Vučić priznao poraz, primopredaja vlasti tek predstoji. Kada se očekuju konačni rezultati, koliko traje konstituisanje parlamenta i šta bi moglo da uspori formiranje nove vlade?
Prvi korak ka promeni vlasti je proglašenje konačnih izbornih rezultata. Rok za podnošenje prigovora ističe sutra, a konačni rezultati mogli bi da budu objavljeni već u četvrtak, ukoliko ne bude novih prigovora ili ponavljanja glasanja, kaže član Republičke izborne komisije Dušan Dinčić.
Do tada je ostalo da se obrade rezultati sa još stotinak biračkih mesta i da u RIK stignu zapisnici iz inostranstva.
„Ono što je problem je situacija koju smo imali pre nekoliko godina, da se namerno obara iznova, iznova neko biračko mesto i da se taj rok neprekidno, dakle novi prigovor se podnosi. Taj rok da se završi glasanje i da se naprave zbirni, finalni rezultati se, u stvari, zloupotrebljava. Ja se nadam da se u ovom slučaju to neće desiti“, kaže za Insajder Tara Tepavac, saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Kada RIK objavi konačne rezultate, počinje da teče rok od 30 dana za održavanje konstitutivne sednice Skupštine. Sednicu saziva predsednik prethodnog saziva, u ovom slučaju Ana Brnabić, a parlament se smatra konstituisanim kada se potvrde mandati najmanje dve trećine poslanika.
Međutim, iako zakon propisuje rok za održavanje konstitutivne sednice, ne određuje poseban rok za izbor predsednika parlamenta. Upravo je to prostor u kojem je ranije dolazilo do odugovlačenja.
Tara Tepavac upozorava da bi potvrđivanje mandata bez završetka ostalih poslova na konstitutivnoj sednici moglo da otvori nove institucionalne probleme.
„Ja se iskreno nadam da narodni poslanici iz svih izbornih lista koji su dobili mandate u ovoj skupštini su svesni da ovolika izlaznost i mobilizacija građana u prethodne dve godine govori o tome da je građanima najvažnije da institucije zaista počnu da rade svoj posao i da takve vrste opstrukcije nisu dobrodošle i ne mogu da pomognu ni na koji način da se izgura nešto što nije izborna volja građana. Mislim da imamo vrlo jasne rezultate“, kaže ona.
Nakon konstituisanja Skupštine, počinje da teče rok od 90 dana za izbor nove vlade. Kandidata za predsednika vlade predlaže predsednik Republike, u ovom slučaju predsednik Parlamenta, nakon konsultacija sa predstavnicima izbornih lista, a o programu i sastavu vlade odlučuju poslanici.
„Ja mislim da je realno da to bude u sledećih, recimo, mesec dana, da nema razloga da, ukoliko neko ne opstruiše proces, da se to ne desi. Potpuno je jasna većina. Ono što pojednostavljuje sada situaciju, to je što nema potrebe za nekakvim komplikovanim koalicionim dogovorima. To je mnogo jednostavnija situacija. Zna se ko može da formira vladu i tu bi trebalo, po mom mišljenju, da su rokovi i kraći“, rekao je, gostujući na Insajderu, Dejan Šoškić sa pobedničke liste „Studentska lista – studenti pobeđuju“.
Do izbora nove vlade, aktuelna vlast nastavlja da obavlja poslove u skladu sa zakonom. Dodatno pitanje otvara i upražnjeno mesto predsednika Republike. Nakon ostavke Aleksandra Vučića, funkciju vrši predsednica prethodnog saziva Skupštine Ana Brnabić.
Eventualno odugovlačenje konstituisanja novog parlamenta i izbora njegovog predsednika moglo da otvori spor oko toga ko je ovlašćen da obavlja dužnosti šefa države i predloži mandatara. Predsednički izbori moraju da budu održani u roku od tri meseca od prestanka mandata predsednika.
Zato brzina konstituisanja parlamenta nije važna samo zbog formiranja nove vlade, već i zbog kontinuiteta institucija.
