izvor
Evropska komisija ocenila je da Srbija tokom protekle godine nije ostvarila nikakav suštinski napredak u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, upozoravajući na negativne trendove u oblasti demokratije, vladavine prava i osnovnih prava, dok su Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina napredovale u procesu evropskih integracija.
U godišnjem Paketu proširenja za 2026. godinu, koji je Evropska komisija usvojila 4. novembra, navodi se da su kontinuirani reformski napori ključni za napredak ka članstvu u EU, a da ovogodišnji rezultati četiri zemlje kandidata pokazuju da posvećenost reformama može da donese konkretne pomake u pristupnim pregovorima.
Kada je reč o Srbiji, Komisija navodi da je izveštajni period obeležila sve veća društvena polarizacija, uključujući i predizborni period. Iako je Srbija napredovala u usklađivanju sa pravnim tekovinama EU i tehničkim standardima, negativni trendovi u oblastima koje predstavljaju osnovu pristupnog procesa bili su u suprotnosti sa deklarisanim ciljem vlasti o članstvu u EU i vrednostima na kojima počiva evropski put zemlje.
Usklađenost Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostala je na niskom nivou, a od Beograda se očekuje i sprovođenje svih obaveza iz dijaloga sa Prištinom, koji se vodi uz posredovanje Evropske unije.
Evropska komisija ocenjuje da su nedavni parlamentarni izbori dali novoizabranoj vladi snažan mandat za reforme, ali da će napredak Srbije ka članstvu zavisiti od spremnosti buduće vlade da preokrene negativne trendove i prioritet da osnovnim oblastima pristupnog procesa, uključujući demokratske kriterijume, pravosuđe i osnovna prava.
U izveštaju se ističe i potreba za obnovom demokratskog dijaloga zasnovanog na poštovanju, jasnim i nedvosmislenim opredeljenjem za vrednosti EU, uključujući usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, kao i naporima u oblasti pomirenja, dobrosusedskih odnosa i normalizacije odnosa.
Crna Gora i Albanija najdalje odmakle
Među zemljama kandidatima koje su ostvarile najznačajniji napredak izdvojene su Crna Gora i Albanija, uz Moldaviju i Ukrajinu.
Crna Gora je do sada privremeno zatvorila 21 pregovaračko poglavlje, a uz saglasnost država članica mogla bi da zatvori i preostala poglavlja do kraja godine. Evropska komisija navodi da je rad na ugovoru o pristupanju već u toku, dok je predstavljen i finansijski paket za pristupanje te zemlje EU.
Komisija ocenjuje da je Crna Gora blizu završne faze pristupnog procesa, ali naglašava da su trajni reformski napori i širok politički konsenzus i dalje od ključnog značaja.
Albanija je tokom izveštajnog perioda otvorila poslednji preostali pregovarački klaster i ispunila prelazna merila za poglavlja koja se odnose na vladavinu prava, čime je otvoren put za privremeno zatvaranje četiri poglavlja.
Njen cilj da pristupne pregovore završi do 2027. godine Komisija ocenjuje kao ambiciozan, ali dostižan, uz uslov održavanja reformskog zamaha i podsticanja inkluzivnog političkog dijaloga. U izveštaju se ukazuje i na najveću građansku mobilizaciju u Albaniji od demokratske tranzicije.
Moldavija je tokom protekle godine otvorila četiri pregovaračka klastera, a Evropska komisija ocenjuje da je ispunila uslove za otvaranje svih preostalih. Zabeležen je napredak u usklađivanju zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i reformama u oblasti vladavine prava.
Cilj Moldavije je da pristupne pregovore završi do početka 2028. godine, što će, prema oceni Komisije, zahtevati održavanje sadašnjeg tempa reformi.
Ukrajina je, uprkos ruskoj agresiji, takođe otvorila četiri klastera tokom protekle godine i nastavila sektorske reforme. Komisija navodi da njen institucionalni okvir za borbu protiv korupcije ostaje delotvoran, a specijalizovane antikorupcijske institucije uglavnom funkcionišu nezavisno i efikasno.
Od Ukrajine se očekuje da nastavi reforme vladavine prava, demokratskih institucija i javne uprave, kako bi ostvarila cilj završetka pristupnih pregovora do kraja 2028. godine.
Zastoj u Severnoj Makedoniji, BiH i na Kosovu
Severna Makedonija nastavila je rad na ispunjavanju merila za otvaranje klastera osnovnih načela, ali još nije usvojila neophodne ustavne izmene na koje se obavezala. Komisija ističe da su dodatni napori u oblasti vladavine prava i usvajanje ustavnih promena ključni za dalji napredak.
Istovremeno, zemlja je ostvarila značajan napredak u sprovođenju reformi iz svoje Reformske agende, čime se svrstala među najuspešnije u okviru Instrumenta za reforme i rast.
Bosna i Hercegovina, prema oceni Evropske komisije, sve više se udaljavala od evropskog puta, uprkos tome što integraciju u EU javno predstavlja kao strateški cilj. Političko pozicioniranje, retorika podela i antievropski narativi pojačani su uoči opštih izbora.
Nakon izbora, od BiH se očekuje da bez odlaganja formira sve izvršne i zakonodavne organe i obnovi posvećenost reformama potrebnim za evropske integracije.
Na Kosovu je zabeležen zastoj u reformama povezanim sa EU zbog produžene institucionalne krize, koja je ublažena političkim dogovorom o izboru predsednika. Iako je ostvaren određeni napredak u suzbijanju teškog i organizovanog kriminala i postignuta puna usklađenost sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, Komisija je izrazila zabrinutost zbog funkcionisanja pravosuđa i poštovanja osnovnih prava.
Nakon prenosa lokalnog upravljanja na severu Kosova, Evropska komisija ukinula je mere protiv Kosova, obnovila angažovanje kroz Dijalog u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja i nastavila finansijsku pomoć. Od Prištine se očekuje intenziviranje reformi i sprovođenje obaveza iz dijaloga sa Beogradom.
Komisija je navela da je spremna da pripremi mišljenje o zahtevu Kosova za članstvo ukoliko to Savet EU zatraži.
Turska i Gruzija suočene sa problemima na evropskom putu
Turska ostaje zemlja kandidat i važan partner Evropske unije, ali Komisija upozorava na intenziviranje pravnih postupaka protiv izabranih zvaničnika, predstavnika opozicije i civilnog društva, što izaziva sve veću zabrinutost u pogledu poštovanja osnovnih demokratskih principa.
U izveštaju se navodi da se dodatno produbio jaz između deklarisanog cilja Turske da pristupi EU i nazadovanja u ispunjavanju osnovnih političkih kriterijuma, dok su problemi koji su doveli do zastoja pregovora 2018. godine i dalje nerešeni.
Proces pristupanja Gruzije EU ostaje faktički zaustavljen, a Evropska komisija zadržala je ocenu da je ta zemlja kandidat samo po imenu. Vlasti, kako se navodi, nisu ispunile devet koraka iz preporuke Komisije za dobijanje statusa kandidata, uz nastavak podrivanja demokratskih principa, vladavine prava, osnovnih prava i prostora za delovanje civilnog društva.
EU predlaže nove mape puta i postepenu integraciju
Evropska komisija je, uz godišnji Paket proširenja, predstavila indikativne mape puta za Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, sa konkretnim ciljevima i prekretnicama za narednu godinu.
Njihova svrha je da se naredne faze pristupanja organizuju na strukturisaniji i transparentniji način, a Komisija je navela da je spremna da slične mape puta predloži i drugim kandidatima kada dostignu odgovarajući nivo napretka i angažovanja u pregovorima.
Predstavljen je i zajednički okvir za postepenu integraciju zemalja kandidata u strateške sektore EU, uključujući energetiku, saobraćaj, digitalni sektor i odbranu.
Evropska komisija će u narednih šest meseci pokrenuti dijaloge o postepenoj integraciji sa partnerima u procesu proširenja, kako bi razmotrila postojeće mere, njihovo finansiranje i mogućnosti za dodatno uključivanje svake zemlje u politike Unije.
Postepena integracija omogućava kandidatima da i pre punopravnog članstva učestvuju u pojedinim politikama, programima i agencijama EU, kao i da ostvaruju koristi od pristupa jedinstvenom tržištu i drugih oblika povezivanja.
Evropska komisija podseća da je proširenje proces zasnovan na zaslugama i objektivnom napretku svake zemlje, a da je sada na Savetu EU da razmotri preporuke i odluči o narednim koracima.
