izvor
Prema monitoringu Fondacije, 58 odsto napada bilo je povezano sa parlamentarnim izborima održanim 25. oktobra, na kojima je ubedljivu većinu osvojila Studentska lista.
Najviše napada zabeleženo je u izjavama tadašnjeg predsednika SNS-a Aleksandra Vučića, koji je tokom perioda obuhvaćenog monitoringom uputio 63 napada na novinare i medije. To je gotovo 40 odsto ukupnog broja zabeleženih slučajeva.
Za njim slede doskorašnji narodni poslanik SNS-a Nebojša Bakarec sa 38 napada, vršiteljka dužnosti predsednice Republike Ana Brnabić sa 22, Vladimir Đukanović sa 10, ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali sa devet i predsednik SNS-a Miloš Vučević sa osam napada.
Fondacija navodi da su novinari i redakcije tokom oktobra optuživani za širenje mržnje, izazivanje nasilja, učešće u specijalnim operacijama protiv države i rad u interesu stranih službi.
Od ukupno 137 napada usmerenih na medije, 110, odnosno 80 odsto, odnosilo se na redakcije koje su ranije poslovale u okviru Junajted grupe – N1, Nova S, Danas, Radar i Forbes.
Televizija N1 bila je meta 92 puta, Nova S 59, Danas 13, Radar 11, a Forbes dva puta. Na meti su bili i istraživački mediji KRIK i BIRN, portali Raskrikavanje i Direktno, televizija Insajder, RTS i Radio Beograd, kao i novinarska i medijska udruženja UNS, NUNS, NDNV i ANEM.
Posebno intenzivna kampanja protiv N1 počela je 19. oktobra, nakon što je ta televizija odbila da Aleksandar Vučić predstavlja izbornu listu SNS-a u njenom predizbornom programu. Redakcija je svim listama ponudila 24 minuta, ali je od SNS-a zatražila drugog predstavnika, uz obrazloženje da je Vučić ranije odbijao pozive televizije, dok je njene novinare optuživao za terorizam i rušenje države.
Ova odluka, prema podacima Fondacije, bila je povod za najmanje 24 verbalna napada. Vučić je postupak televizije poredio sa nacističkim metodama, Ana Brnabić sa obeležavanjem Jevreja žutim trakama, dok je Miloš Vučević govorio o političkom reketiranju i cenzuri.
Tokom oktobra direktno su napadani i pojedinačni novinari, u ukupno 26 slučajeva. Polovina tih napada odnosila se na novinara i profesora Univerziteta u Novom Sadu Dinka Gruhonjića.
Devet napada bilo je usmereno na reportere i voditelje televizija N1 i Nova S, među kojima su Đuro Svilar, Mladen Savatović, Olja Bećković, Ratko Femić, Tanja Aleksić i Vojislav Stevanović. Na meti su bili i Saša Dragojlo iz BIRN-a, Aleksandar Radić iz Nedeljnika i Ana Lalić iz NDNV-a.
Fondacija je kao poseban slučaj institucionalnog zastrašivanja izdvojila postupanje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu prema vojnom analitičaru i novinaru Aleksandru Radiću. Tužilaštvo je, nakon što je RTS emitovao njegovu izjavu, najavilo policijsko ispitivanje o tome kada, kako i sa kim je komunicirao radi davanja izjave.
U saopštenju se navodi da je za Radićem raspisana poternica zbog sumnje na pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije i odavanje tajnih podataka. Slučaj je povezan sa njegovim ranijim izjavama o mogućoj upotrebi zvučnog oružja nad demonstrantima na protestu u Beogradu 15. marta 2025. godine.
Slavko Ćuruvija fondacija navodi da je nastavila da prati napade predstavnika SNS-a i nakon izbornog poraza te stranke, budući da nova vlast još nije formirana, a dosadašnji funkcioneri i dalje obavljaju ključne državne funkcije.
Monitoring je obuhvatio period od 1. do 31. oktobra, a fokusiran je na verbalne napade državnih funkcionera na kritičke novinare i medije, uključujući pritiske, etiketiranje, diskreditaciju, omalovažavanje, dehumanizaciju i kriminalizaciju novinara i redakcija.
