izvor
Ishrana bez glutena za mnoge porodice u Srbiji predstavlja značajno finansijsko opterećenje, ali i otežava svakodnevne aktivnosti, od kupovine namirnica do odlaska u restoran ili na putovanje. Prema rezultatima ankete Nacionalnog udruženja „Alergija i ja“, 51 odsto ispitanika mesečno izdvaja više od 10.000 dinara dodatno za hranu.
Anketa je sprovedena od 1. septembra do 15. oktobra 2026. godine, a u njoj je učestvovalo 69 osoba sa celijakijom, intolerancijom na gluten i nutritivnim alergijama, kao i roditelja dece sa ovim stanjima.
Prema rezultatima, čak 75 odsto ispitanika troši najmanje 6.000 dinara mesečno više nego što bi izdvajali za standardnu ishranu. Istovremeno, 62 odsto navodi da teško ili veoma teško pronalazi odgovarajuće proizvode u prodavnicama u svom mestu.
Među namirnicama koje najčešće nedostaju su hleb, peciva, kore za pitu, lisnato testo i testenina.
Problemi su izraženi i prilikom odlaska u restorane i kafiće. Za 38 odsto ispitanika u njihovom gradu ne postoji nijedan ugostiteljski objekat koji smatraju bezbednim za ishranu, dok još 51 odsto navodi da postoje svega jedan ili dva takva mesta.
Zbog brige o dostupnosti i bezbednosti hrane, 81 odsto ispitanika izbegava proslave, putovanja ili izlaske, a 46 odsto to čini često. Jedan od učesnika ankete naveo je da porodica nigde ne kreće bez ručnog frižidera i torbi sa hranom.
Istraživanje ukazuje i na probleme u dijagnostikovanju ovih stanja. Kod 43 odsto ispitanika prošlo je više od tri godine od pojave prvih simptoma do postavljanja dijagnoze.
Ni nakon dijagnoze podrška okoline nije na zadovoljavajućem nivou. Samo četiri odsto ispitanika smatra da okolina u potpunosti razume ozbiljnost njihovog stanja, dok se 38 odsto često oseća neshvaćeno. Čak 69 odsto nije sigurno koja prava im garantuje zakon.
Kao najvažnije promene koje bi im olakšale svakodnevni život, ispitanici su naveli veću dostupnost bezbednih restorana i pekara (47 odsto), edukaciju ugostitelja i javnosti o unakrsnoj kontaminaciji (33 odsto) i niže cene bezglutenskih proizvoda (33 odsto). Među potrebama su i bolja dostupnost proizvoda u prodavnicama i veća podrška države.
„Ovi podaci pokazuju da celijakija i alergije na hranu nisu stvar izbora ni dijete, već svakodnevni izazov koji utiče na zdravlje, kućni budžet i društveni život“, izjavila je Snežana Šundić Vardić, predsednica Nacionalnog udruženja „Alergija i ja“.
Rezultati ankete objavljeni su uoči Trećeg Gluten Free Festivala, koji će biti održan 5. decembra 2026. godine u BEO Shopping Centru u Beogradu.
Posetioci festivala moći će da se upoznaju sa domaćim proizvođačima bezglutenske hrane, probaju i kupe njihove proizvode i razmene iskustva.
Udruženje navodi da je anketa sprovedena onlajn, na dobrovoljnoj osnovi, zbog čega rezultati odražavaju iskustva učesnika, a ne nužno stanje celokupne populacije.
