izvor
„Celokupna javnost ostala je šokirana idejnim rešenjem spomenika nastradalima u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, 1. novembra 2024. godine, a da je ta šokiranost i više nego opravdana, potvrdio je i tim stručnjaka Akademskog plenuma, koji ga je analizirao i ocenio kao banalno i cinično.
Spomenik ne treba da funkcioniše kao puka ilustracija događaja, već kao znak koji ga nadilazi i time transformiše. Estetika ‘pritiska’, koju neupitno izaziva monolitna, masivna kamena ploča, doslovno reprodukuje pad i pritisak nadstrešnice. Umesto da tragediju preobrazi novim, isceljujućim značenjem, ovo rešenje je, naprotiv, potvrđuje, pa čak i ponavlja fizičke karakteristike same tragedije.
Ovo idejno rešenje više liči na spomenik onome što je ljude ubilo nego njima samima i njihovim izgubljenim životima, jer autor ignoriše glavnu temu — žrtve pada nadstrešnice. Zbog toga je usvojeno rešenje pre anti-spomenik nego istinski spomenik koji bi trebalo da oda počast stradalima ispod nadstrešnice.
Navedeno idejno rešenje ne uspeva da uspostavi prostor sećanja između stradalih, fizičkog prostora i budućnosti. Umesto toga, ono ostaje zatvoreno, jednoznačno i lišeno komunikacije, svodeći kompleksnu tragediju na banalnu i doslovnu formu. U tom smislu, predloženi spomenik svojom formom i materijalom jedino demonstrira elemente nadstrešnice i zato ga možemo oceniti kao potpuni promašaj teme.
Takođe, postavlja se pitanje kako uopšte može da se radi idejno i komunikaciono rešenje u prostoru železničke stanice kada još uvek nemamo odgovore u vidu optužnice. U obrazloženju odluke navodi se da je spomenik ‘opomena’. Pitamo se: kome je i za šta konkretno ta opomena upućena?
Kada nema ni optužnica, a kamoli presuda, ovaj spomenik može da se shvati samo kao opomena građanima da ne hodaju oko stanice, niti bilo gde u javnom prostoru gde su rađene bilo kakve ‘rekonstrukcije’. Upravo zbog toga, Akademski plenum ovaj spomenik smatra vrhuncem cinizma ove vlasti, ali i autora koji je javno podržao vlast odgovornu za smrt 16 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu, 1. novembra 2024. godine“, navodi se u saopštenju Akademskog plenuma.
