izvor
Institut za istraživanje korupcije Kareja saopštio je da je 2. novembra podneo krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja u Elektroprivredi Srbije (EPS) i nadležnim ministarstvima, kojom je, prema navodima iz prijave, Alta banci omogućeno sticanje imovinske koristi od oko 430 miliona dinara na štetu EPS-a.
Krivična prijava obuhvata generalnog direktora EPS-a Dušana Živkovića, izvršne direktore Milana Lakovića i Aleksandra Bjeličića, sedam članova Nadzornog odbora tog javnog preduzeća, ministra finansija Sinišu Malog, ministarku rudarstva i energetike Dubravku Đedović Handanović i predsednika Upravnog odbora Alta banke Davora Macuru, kao i druga za sada neidentifikovana odgovorna lica.
Kako se navodi u prijavi, sumnja se da su odgovorna lica u EPS-u, pre 1. juna 2025. godine, donela odluku da se za potrebe naplate električne energije otvori tekući račun u Alta banci, umesto dotadašnjeg računa koji se vodio kod Ministarstva finansija, odnosno Uprave za trezor.
Kareja navodi da EPS za korišćenje računa kod Uprave za trezor nije imao troškove, dok je za svaku transakciju preko računa u Alta banci plaćana provizija od 30 dinara.
Prema proceni iz krivične prijave, uz pretpostavku da je reč o oko 900.000 korisnika i periodu od 16 meseci, ukupna korist za Alta banku iznosila bi približno 430 miliona dinara. Institut smatra da je na taj način EPS pretrpeo štetu, dok je banci pribavljena protivpravna imovinska korist.
U prijavi se ministru finansija Siniši Malom i ministarki rudarstva i energetike Dubravki Đedović Handanović stavlja na teret sumnja da su, zajedno sa drugim za sada neidentifikovanim licima iz svojih ministarstava, propustili da izvrše zakonske obaveze nadzora nad finansijskim planovima EPS-a.
Kareja smatra da su time omogućili prelivanje javnog novca, iako su, kako se navodi u prijavi, bili dužni da štite državnu imovinu u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima i Zakonom o budžetskom sistemu.
Predsedniku Upravnog odbora Alta banke Davoru Macuri prijavom se stavlja na teret sumnja da je učestvovao u ugovaranju posla sa namerom da toj banci pribavi protivpravnu imovinsku korist, znajući da će banka ostvariti prihod od provizija na uplate za električnu energiju.
Kareja se poziva na odgovor Uprave za trezor
Kao deo obrazloženja krivične prijave, Institut navodi da se 22. jula 2025. godine obratio Ministarstvu finansija, Upravi za trezor, zahtevom za informacije od javnog značaja o promeni načina naplate električne energije za korisnike sa teritorije Beograda.
U odgovoru od 8. avgusta 2025. godine, Uprava za trezor navela je da račune korisnicima javnih sredstava otvara u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i na osnovu podnetog zahteva, kao i da se prilikom otvaranja računa ne zaključuje poseban ugovor.
U istom odgovoru navedeno je da se usluga otvaranja i vođenja tih računa ne naplaćuje, dok je Institut za ostala pitanja upućen na EPS.
Kareja u prijavi ukazuje i na obaveštenje EPS-a od 1. novembra 2026. godine, kojim su kupci električne energije iz kategorije domaćinstava i malih kupaca na području Beograda obavešteni da se menja broj tekućeg računa za uplatu računa za električnu energiju, počev od računa za oktobar.
Novi račun otvoren je kod Banke Poštanska štedionica, a kupci su istovremeno obavešteni da plaćanje računa putem mobilne aplikacije i portala EPS Uvid u račun neće biti dostupno u narednom periodu.
Institut navodi da je i promena računa na onaj otvoren kod Poštanske štedionice upitna, imajući u vidu da je prethodni račun kod Uprave za trezor bio besplatan.
Kareja je krivičnu prijavu podnela zbog sumnje na izvršenje krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359, stav 3 Krivičnog zakonika.
Podnošenje krivične prijave predstavlja zahtev da nadležno tužilaštvo ispita iznete navode. Navodi iz prijave predstavljaju sumnje podnosioca i ne znače da je krivična odgovornost prijavljenih lica utvrđena.
