Iako je tokom ove godine 55% porodica u Srbiji dalo saglasnost za doniranje organa, u našoj zemlji je u proceduru uvedeno svega 30 donora, naspram više od 100 u Hrvatskoj, koja ima značajno manji broj stanovnika – istaknuto je na današnjoj konferenciji Udruženja „Donorstvo je herojstvo“.
Ove godine urađeno je više transplantacija nego prethodnih – ukupno 51 kadaverična transplantacija organa i 33 transplantacije rožnjača – što je više od petogodišnjeg proseka od oko 17 transplantacija godišnje, međutim i dalje nedovoljno i svrstava Srbiju među zemlje sa najmanjim brojem transplantacija u Evropi i svetu. Više od 1.800 pacijenata i dalje čeka na svoj poziv za život, poručuju iz udruženja pacijenata „Donorstvo je herojstvo“: „Određene inicijative koje je naše udruženje pokrenulo jesu usvojene – poput zahteva da se primenjuju nesporni članovi Zakona o presađivanju ljudskih organa, da javnost ima pravovremene informacije o broju urađenih transplantacija, kao i da se kreira program promocije dobrovoljnog davalaštva organa. Ostaje, međutim, da vidimo kako će taj program biti primenjen u praksi, budući da je pre manje od mesec dana objavljen u Službenom glasniku i da tek predstoji njegova realizacija.“
Kao jedan od ključnih zaključaka konferencije istaknuto je da svaki građanin treba da ima pravo na autonomnu odluku i mogućnost da jasno izrazi svoju volju – bilo da želi ili ne želi da bude donor organa. Taj stav je potvrđen i iz pravnog, etičkog, verskog ugla, kao i iz perspektive pacijentskih organizacija, koje su saglasne da se jedino kroz poštovanje lične slobode izbora i transparentan sistem može izgraditi poverenje i unaprediti donacija organa u Srbiji.
Nesporni delovi Zakona o presađivanju ljudskih organa trenutno predviđaju da samo najuži članovi porodice mogu biti potencijalni donori, što mnoge pacijente stavlja u izuzetno tešku situaciju. U praksi to znači da prijatelj, rođaci ili osoba koja želi da pomogne iz humane namere ne može biti donor – čak ni kada su svi medicinski uslovi ispunjeni i postoji potpuna saglasnost obe strane.
Upravo zbog takvog ograničenja, Branko Đalamić je bio prinuđen da sa svojim prijateljem iz srednje škole, Sinišom Novakovićem, ode čak u Tursku, gde su zajedno prošli kroz proces transplantacije bubrega. Branko je bio donor, a Siniša primalac – iako su prijatelji više od dve decenije, u Srbiji ta transplantacija nije mogla da se obavi, jer zakon dozvoljava presađivanje isključivo između najbližih srodnika. Branko i Siniša su morali sami da prikupe sredstva za odlazak i operaciju u inostranstvu. Za svoj izuzetni čin Branko Đalamić je proglašen za Heroja 2025. godine u okviru konkursa „Oni su heroji“ koji organizuje Delegacija Evropske unije u Srbiji. Na konferenciji povodom Evropskog dana donora organa, Branko je poručio: „Nisam se dvoumio ni trenutka. Samo sam molio Boga da bubreg bude odgovarajući za mog druga Sinišu. Nadam se da će se zakon u Srbiji uskoro promeniti, jer humanost ne poznaje rodbinske veze. Mnogo ljudi čeka, a mnogi su spremni da pomognu – samo im zakon to ne dozvoljava.“
Na konferenciji je istaknut i neiskorišćen potencijal našeg sistema, pre svega zato što se u mnogim zdravstvenim ustanovama ne sprovodi redovno utvrđivanje moždane smrti, čime se propuštaju dragocene prilike da se spasu nečiji životi i da organi budu donirani onima kojima su najpotrebniji. „Nažalost, do danas nismo dobili objašnjenje zašto pomenuti predlozi nisu prihvaćeni, niti informaciju o tome u kom se statusu trenutno nalazi predlog korekcije Zakona. Pored toga, naše udruženje je pokrenulo inicijativu za uspostavljanje saradnje sa Belorusijom, kao privremeno rešenje dok se situacija u domaćem sistemu ne stabilizuje, kako bi se pacijentima u Srbiji omogućilo lečenje i transplantacija u inostranstvu. Od Ministarstva zdravlja očekujemo konkretne korake u ovom pravcu, kao i više informacija o planovima i kriterijumima – posebno o tome za koje organe će pacijenti biti upućivani, na osnovu kojih kriterijuma, te da javnost ima uvid u pravilnik i procedure koje će uređivati ovaj proces.“
Čak 40 dece na hroničnom programu dijalize
U ovom trenutku u Srbiji se nalazi rekordan broj mališana koji čekaju transplantaciju bubrega – čak 40 dece je na hroničnom programu dijalize. Nažalost, čak i ona deca koja imaju žive donore često godinama čekaju na transplantaciju. Nekada su u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj transplantacije bubrega kod dece izvodili lekari iz Londona, u saradnji sa domaćim hirurzima, ali se te posete, nažalost, više ne dešavaju. Na konferenciji je govorila i Anđela Čiča, danas dvadesetogodišnjakinja, koja je sa samo 11 godina započela dijalizu, na kojoj je provela punih sedam godina, uz osnovnu i srednju školu provedenu u bolničkom režimu. Pre dve godine Anđela je konačno dobila novi bubreg: „Kad si na dijalizi, nema raspusta, nema vikenda, nema standardnog detinjstva. Svaki drugi dan si na aparatu po četiri sata. Između tih dana moraš veoma ograničeno da unosiš tečnost i hranu – a to je jako teško. Svaki drugi dan, sa dve debele igle, aparat čisti tvoju krv i radi umesto tvojih bubrega. Volela bih da sva deca koja su na dijalizi što pre budu transplantirana i da nastave sa životom bez ograničenja.“
Umetnost kao svedočanstvo života i nade
Na konferenciji je govorila i Jelena Lazarević – pacijentkinja na dijalizi i diplomirana vajarka, autorka skulpturalnog dela „Tihi tokovi“, napravljenog od materijala za hemodijalizu, koje je bilo izloženo tokom događaja. Jelena je na dijalizi već 16 godina, a svoje umetničko delo opisuje kao spoj ličnog iskustva, borbe i nade: „Želela sam da svetu pokažem šta se dešava u mom biću – u mom životu i životima ljudi i dece koji idu na dijalizu. Materijal je došao prirodno – to su delovi setova koji se koriste za terapiju. To je reciklaža otpadnog materijala i njegovo pretvaranje u nešto što ima veću i značajniju poruku: spašavanje života, ali i planete. Ovo je moj način da se izrazim i da poručim pacijentima i njihovim porodicama da ima nade – za transplantaciju i za bolje sutra. Ovo je moj vid borbe, moj glas u ime svih pacijenata: da nema odustajanja, da možemo da se ujedinimo i da se naš glas čuje daleko. Jer ovo je borba za naš život i živote naših najbližih“. Jelena je istakla i da dijaliza treba da bude privremena terapija do transplantacije, kao što je to slučaj u većini evropskih zemalja: „U svetu se na bubreg čeka najviše tri do četiri godine. Kod nas, ma ostaju na dijalizi, a većina nažalost ni ne dočeka transplantaciju. Lekovi koje koristimo su odavno prevaziđeni, a kad god udruženja pacijenata zatraže promene, odgovor je da nema sredstava. Čak se ni Zakon o donaciji organa ne rešava. A šta može biti važnije od spašavanja ljudskih života?“, poručila je Lazarević.
Dodano, skluptularni kostim „Nada“, koji je već bio izložen na konferenciji „Donorstvo je herojstvo“, autorke Helene Klešić – tekstilne umetnice – biće predstavljen i u okviru izložbe „Eksperimentom do…“ u Galeriji ATRIJUM Biblioteke grada Beograda (Knez Mihailova 56). Pozivamo sve da posete izložbu i podrže umetnost koja spaja kreativnost i humanost. Izložba je otvorena od četvrtka, 9. oktobra, do 22. oktobra 2025. godine.
Najava simbolične akcije: Drvo zahvalnosti – simbol života koji se nastavlja
Povodom Evropskog dana donora organa, Udruženje transplantiranih i pacijenata na listi čekanja za transplantaciju „Donorstvo je herojstvo“ će u četvrtak 9 .oktobra u 11 časova, u parku Ušće (deo iza istoimenog Tržnog centra – kod Skejt parka) organizovati simbolično sadnju drveta kod memorijalne ploče koja je postavaljena pre tri godine u znak velike zahvalnosti donorima (živim i kadaveričnim), kao i porodicama koje su dale pristanak za darivanje organa svojih najbližih i tako spasile i produžile živote mnogih. Upravo zato, pozivamo sugrađane da nam se pridruže i podrže u ovoj akciji, da na dostojanstven način iskažemo zahvalnost i podsetimo se koliko je ova tema od životne važnosti, kako za ljude koji su trenutno na listi čekanja za transplantaciju, tako i za ljude koji će nažalost u nekom trenutku biti, navode organizatori.
