Prema podacima Slavko Ćuruvija fondacije, u poslednjih pet meseci 2025. godine ukupno je registrovano čak 673 verbalna napada na novinare i medije. Iako je broj napada u decembru manji u odnosu na oktobar (163) i novembar (154), Fondacija ocenjuje da je do smanjenja došlo pre svega zbog preusmeravanja fokusa nosilaca vlasti na pravosudne organe, naročito u vezi sa aferom „Generalštab“.
Najaktivniji u verbalnim napadima tokom decembra bili su narodni poslanici Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović sa 30 zabeleženih napada i Nebojša Bakarec sa 10, dok slede predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa devet i predsednik SNS Miloš Vučević sa sedam napada. Među učesnicima u targetiranju medija bili su i ministri, visoki državni funkcioneri, kao i Ministarstvo kulture, koje je u jednom slučaju napad uputilo putem zvaničnog saopštenja.
Posebno mesto u decembarskom monitoringu zauzima ponovno aktiviranje dezinformacije da je televizija N1 objavila vest o smrti dečaka iz Valjeva usled policijske brutalnosti tokom protesta u avgustu 2025. godine. Iako je ova tvrdnja više puta demantovana, u njenom širenju su učestvovali prorežimski tabloidi i visoki predstavnici vlasti, uključujući predsednika Srbije i poverenika za zaštitu ravnopravnosti Milana Antonijevića.
Najčešće mete napada bili su mediji N1 (22 puta) i Nova S (17), ali i KRIK, Radar, Danas, Vreme, RTS i CINS, kao i pojedini novinari i medijski radnici. U najvećem broju slučajeva napadi su imali za cilj diskreditaciju profesionalne autonomije novinara, dok su česti bili i navodi o krivičnim delima, etiketiranje kao „izdajnika“ i „plaćenika“, dehumanizacija i fašizacija.
Decembar je obeležilo i hapšenje novinara KTV Aleksandra Dikića, koje je, prema nalazima Fondacije, iskorišćeno za kriminalizaciju nezavisnih medija i pokretanje koordinisane kampanje blaćenja. Istovremeno, deo vlasti oštro je reagovao na osuđujuću presudu urednici prorežimskog tabloida zbog uvrede, tumačeći je kao napad na slobodu novinarstva, iako se ranije nije oglašavao povodom brojnih napada na kritičke medije.
Monitoring Slavko Ćuruvija fondacije ukazuje da su najčešći povodi za napade bili dnevna politika, rad Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, izveštavanje medija, pitanja u vezi sa REM-om i lokalni izbori, uz zaključak da se kontinuiranim verbalnim napadima dodatno urušava bezbednost i profesionalni integritet novinara u Srbiji.
