izvor
Institut je ocenio da je Agencija, uprkos svojoj ulozi u sprečavanju korupcije, postala simbol institucionalne nemoći, selektivnog postupanja i zaštite politički moćnih.
Kao primere takvog rada, Institut navodi aferu 24 stana Siniše Malog, u kojoj je, kako se ističe, Agencija zbog višestrukih kršenja zakona izricala najblaže mere, sumnjive donacije Srpskoj naprednoj stranci, izbor njenog donatora Dragana Sikimića za direktora Agencije, kao i višegodišnje tolerisanje sukoba interesa i zloupotreba javnih resursa tokom izbornih kampanja.
„Javnost je prečesto gledala instituciju koja upozorava tamo gde bi morala odlučnije da postupa“, navodi se u saopštenju.
Institut podseća da je još 2017. godine dokumentovao da Agencija raspolaže sa 99 dokumenata označenih stepenima tajnosti, iako njeni zaposleni nisu imali odgovarajuće bezbednosne sertifikate. Kako se navodi, zahtevi za utvrđivanje odgovornosti u vezi sa tim slučajem ostali su bez zadovoljavajućeg institucionalnog odgovora.
Posebnu odgovornost Institut pripisuje sadašnjem direktoru Dejanu Damnjanoviću, koji je, prema navodima iz saopštenja, gotovo 22 meseca istovremeno obavljao dve javne funkcije, uz saglasnost Veća Agencije.
Institut ukazuje i na pitanja nezavisnosti Veća, koja, kako navodi, dodatno otvaraju prethodni profesionalni odnosi pojedinih njegovih članova sa institucijom koju danas nadziru.
Pored ostavki, Institut zahteva nezavisnu proveru rada rukovodećih zaposlenih, uključujući ispitivanje njihovih eventualnih ranijih veza sa Bezbednosno-informativnom agencijom i nekadašnjom Državnom bezbednošću.
Takođe traži da se utvrdi individualna odgovornost za nezakonito postupanje, prikrivanje informacija i propuštanje zakonskih obaveza.
Institut se poziva i na nalaze međunarodnih posmatrača o zloupotrebi državnih resursa na izborima održanim 25. oktobra, navodeći da oni ponovo potvrđuju potrebu za stvarno nezavisnim i delotvornim antikorupcijskim sistemom u Srbiji.
„Srbija više nema vremena za institucije koje samo glume borbu protiv korupcije. Ostavke su pitanje političke i profesionalne odgovornosti, a nezavisna istraga i temeljna reforma Agencije neophodni su da bi se poverenje građana obnovilo“, poručuju iz Instituta za evropske poslove.
