„Nakon dužeg čekanja na dolazak i razgovor većinskog vlasnika (ATAIR GMBH), dobili smo obaveštenje, doduše ne direktno, već preko medija da vlasnik planira da sprovede stečaj u firmi gde radi oko 300 zaposlenih. Svi zaposleni su od 6. 2. 2025. godine na plaćenom odsustvu. Dugovanja prema radnicima su dve (sada već tri) plate i bolovanja za jedan mesec više. U međuvremenu vlasnik je pokušao da ‘isprazni’ fabriku i otera svu robu i ambalažu uprkos tome što firma ne radi, i od tada su radnici u blokadi i dežuraju na kapiji da ne bi došlo do jednog vida pljačke, čuvajući firmu ili ono što je ostalo od nje. Revoltiranost radnika je maksimalna, jer politikom menadžmentra firma je dotakla dno. Napomenućemo samo da je sve direktore postavljao većinski vlasnik (poslednjih 18 godina), da je isti dobijao subvencije od države, da se radnici ne sećaju subote koja nije radna, da smo za vreme korone neprekidno radili, da se delovi imovine otuđuju od strane većinskog vlasnika bez ičijeg znanja ili obaveštenja (mali akcionari, država koja je takođe vlasnik dela akcija). Uz sve te benefite oni su uspeli da ovo preduzeće upropaste!
Radnici su uz sav taj rad primali plate koje su bile ispod proseka. Pristajali su godinama na tu žrtvu samo da bi firma opstajala. To izgleda nije bilo dovljno jer nisu znali da od četiri dela proizvoda većinskom vlasniku pripadaju tri, a firmi samo jedan, s tim da plati sve troškove i isplati plate.
Dodajemo da pri promeni direktora (menadžmenta), većinski vlasnik nije dozvoljavao da se preispita prethodno poslovanje i eventualno neko od postavljenih direktora pozove na odgovornost.
Da je sve izuzetno sumnjivo pokazuje i završni račun za 2021. godinu kada je iskazan minus od preko 103 miliona dinara – iako nije bilo prekidanja rada, dobijane subvencije i neplaćene obaveze za tu godinu (RFZO i PIO).
U ime svih radnika, a pogotovu onih koji su proveli dve trećine svog života u firmi, naši zahtevi su jednostavni:
1. Da se oživi firma (oglasi prodaja, promeni vlasnik, reorganizacija i slično);
2. Ako ne postoji mogućnost za prvi zahtev, da se isplate dugovanja prema radnicima i sprovede socijalni porgram, uz pomoć države, a ostali poverioci namire od imovine fabrike.
Sa verom da će institucije uraditi svoj posao i samim tim nama pomoći a istovremeno rešiti problem, unapred zahvalni radnici, nadamo se ne bivše fabrike ‘PROLETER’ AD Ivanjica.“
