Viši sud u Nišu danas je doneo prvu presudu doživotne robije u Srbiji nakon ukidanja smrtne kazne i to od maja 2019. godine kada je su na snagu stupile izmene Krivičnog zakonika kojima je za najteže zločine predviđena kazna doživotnog zatvora. Nešto posle 11 sati u sudnici 90 niškog Višeg suda sudija Tamara Savić osudila je Ninoslava Jovanovića (48) na kaznu doživotnog zatvora, a zbog zverskog zlostavljanja dvanaestogodišnje devojčice iz okoline Niša.
Slučajno ili ne, izricanje presude zakazano je na isti datum, kada je pre godinu dana seksualni predator uhapšen posle petnaestodnevne potere kakvu Srbija ne pamti.
Jovanović je dva puta osuđivan za istovrsna krivična dela i iza rešetaka proveo ukupno 22 godine.
Pravosuđe nije imalo oružje da ga zaustavi, jer je maksimalna zatvorska kazna za dela koja je činio bila petnaest godina.
Sudija Okružnog suda u Nišu Radomir Mladenović izrazio je žaljenje što su mu, kako je kazao „vezane ruke“, kada mu je 2006. godine za silovanje jedne i pokušaj napada na drugu devojčicu, izrekao petnaest godina zatvora.
Obrazlažući presudu izrazio je uverenje da će Jovanović zločin ponoviti, što se obistinilo 20. decembra 2019. godine kada je Malčanski berberin, tako nazvan zbog navike da šiša žrtve pre nego što ih napadne, kidnapovao dvanaestogodišnjakinju.
Međutim, zahvaljujući novom zakonu, pravosuđe ima mogućnost da Jovanovića i njemu slične zauvek zatvori i zaštiti potencijalne žrtve od ljudi koji su svojim delima dokazali da su nepopravljivi.
Jovanović tokom čitavog sudskog postupka nije pokazao ni zrnce kajanja, već je nastojao da umanji svoju odgovornost. Izgovarao se neuračunljivošću a kada je shvatio da mu takva odbrana neće proći, tražio je izuzeće zamenika tužioca, višeg javnog tužioca, sudije i sudskog veća pa i predsednika Višeg suda. Tražio je da razgleda sudske spise u očajničkom pokušaju da pronađe propust koji bi mu omogućio da odlaže neizbežnu presudu, jer dobro zna da će se pravosuđe potruditi da više nijedno dete ne doživi sudbinu njegovih žrtava.
Pažljivo vođen postupak
Krivični postupak protiv Jovanovića je pažljivo vođen, baš iz razloga kako se ne bi učinio nijedan propust koji bi doveo u pitanje održivost presude pred Apelacionim sudom, jer nema nikakve sumnje da će se na prvostepenu odluku optuženi žaliti. Uvažen je svaki njegov zahtev, koji je imao zakonski osnov, dodeljen mu je jedan, pa drugi branilac po službenoj dužnosti kako mu nijedno pravo ne bi bilo uskraćeno.
Presuda osim kažnjavanja zločinca, trebalo bi da pruži i kakvu takvu satisfakciju žrtvi.
Međutim, Aleksandra Karimanović, majka zlostavljanog deteta kaže da ne postoji kazna koja bi bila primerena zločinu izvršenom nad njenom ćerkom.
„Uznemirena sam, nadam se doživotnoj robiji a opet strahujem da će proći sa blažom kaznom. Mnogo nam je teško, čekamo tu presudu da nas bar donekle oslobodi tog tereta. Nijedna kazna nije dovoljna, šta god se desilo, naš i njen bol neće proći“, kazala je pred izricanje sudske odluke majka žrtve.
Novi zakon, ipak, predviđa da doživotna robija može da bude ublažena, te da osuđeno lice može da bude pušteno na uslovnu slobodu posle 27 godina zatvora, osim ako je reč o ubicama dece, trudnica i nemoćnih.
Jovanović ne spada u ovu kategoriju pa ispunjava uslov da bude pušten sa svojih 75 godina.
Vrhovni sud Srbije je tako već jednom postupio i 2006. godine, umesto izrečenih 15, ublažio mu kaznu na 12 godina zatvora. Ovu grešku, skupo je platila nevina devojčica, pa je na pravosuđu velika odgovornost da se greška ne ponovi.
