Monodrama „Naši dani“ u izvođenju Radoslava Raleta Milenkovića odigrana je 27. marta u Čačku, na Svetski dan pozorišta, pred velikim brojem građana okupljenih na Trgu Nadežde Petrović, ispred čačanske Gimnazije.
Predstava je prethodno bila otkazana u okviru zvaničnog programa Disovih svečanosti, uprkos velikom interesovanju publike i rasprodatim kartama, a u javnosti su se pojavile tvrdnje da je do takve odluke došlo nakon intervencije gradskog rukovodstva. Nekoliko dana kasnije, organizovano je izvođenje na otvorenom, van institucionalnog okvira.
Uprkos kiši, publika je ostala do kraja, a Milenković je u takvim uslovima izveo svoju monodramu po 2080. put, na mestu koje nosi dodatnu simboliku – ispred Gimnazije koju je pohađao Vladislav Petković Dis.
„Naši dani“ nastali su 1984. godine kao autorski projekat zasnovan na satiri Radoja Domanovića i poeziji Vladislava Petkovića Disa. Predstava je koncipirana kao slojevita monodramska forma u kojoj jedan glumac kroz niz transformacija oživljava više od trideset likova – od predstavnika vlasti do „malog čoveka“, gradeći prepoznatljivu sliku društva kroz ironiju, grotesku i snažan angažovani ton.
Dramaturška struktura komada oslanja se na kolažnu formu, u kojoj se Domanovićeva kritika vlasti i društvenih devijacija prepliće sa Disovom poetskom vizijom, stvarajući jedinstven scenski izraz koji briše granicu između književnosti i pozorišta. Upravo ta kombinacija satire i lirike daje predstavi dodatnu dubinu i trajnost.
Tokom više od četiri decenije izvođenja, „Naši dani“ su zadržali prepoznatljiv umetnički okvir, ali su istovremeno ostali otvoreni za savremena čitanja, što im omogućava da i danas funkcionišu kao direktan komentar društvene stvarnosti. Zbog toga ova monodrama važi za jedno od najdugovečnijih i najuticajnijih dela tog tipa na domaćoj sceni.
Izvođenje u Čačku, organizovano nakon otkazivanja u zvaničnom programu, dodatno je istaklo tematsku okosnicu same predstave – odnos pojedinca i vlasti, kao i pitanje slobode izražavanja, koje „Naši dani“ postavljaju još od svog nastanka.
Veče u Čačku obeležila je snažna reakcija publike, koja je uprkos kiši ostala do kraja, potvrđujući da interesovanje za ovaj komad ne jenjava ni nakon više od četiri decenije njegovog izvođenja.
