Svetski poznata turska baklava, sa svojom zlatnom koricom i laganim sirupom, pruža ukus koji ostaje u sećanju dugo nakon prvog zalogaja. Ovaj neodoljivi desert, često svrstavan među najbolje na svetu, prešao je kulturne i geografske granice i postao široko dostupan zahvaljujući velikom izvozu iz Turske, i sve većem broju turskih poslastičarnica širom sveta koje oduševljavaju ljude na svim kontinentima.
Od Amerike do Japana, poslastičarnice koje vode turski majstori privlače dugačke redove ljubitelja slatkiša željnih autentičnog ukusa.
Bilo da ste znalac ili radoznali gurman, najbolje mesto da se uživa u ovoj hrskavoj poslastici jeste sama Turska, a nema boljeg povoda za posetu ovoj zemlji od Svetskog dana baklave, koji se obeležava danas, 17. novembra. Ipak, i ako nismo u Turskoj – ovaj slatki dan možemo proslaviti i u svojoj zemlji – i počastiti se ukusnom baklavom nakon ručka.
Omiljeni desert održive turske kuhinje
Tradicionalno pripremljena od 40 slojeva tankih kora (jufki), punjenih pistaćima ili orasima i zaslađenih sirupom, baklava je suština raskoši. Neodoljivo hrskava i sočna, vekovima osvaja nepca sladokusaca. Još od osmanskog perioda, ovaj tradicionalni turski desert čuva se i prenosi kao deo bogate, održive turske kulinarske kulture.
Potiče iz turske tradicije jufke (yufka), koja je uvrštena na UNESCO-ovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Baklava je dostigla savršenstvo u osmanskim dvorskim kuhinjama, gde su majstori razvlačili testo tanko poput latice ruže. Nekada simbol umeća i prestiža u palati, danas je omiljeni simbol slavlja i gostoprimstva. Bilo da se služi uz čaj ili kafu, ili na posebnim prilikama poput venčanja i verskih praznika, baklava i dalje okuplja ljude i ulepšava njihove radosne trenutke.
Prestonica baklave
Baklava je i među omiljenim desertima sladokusaca širom sveta. Društvene mreže preplavljene su objavama i heštegovima posvećenim baklavi. Ipak, priprema prave baklave zahteva umeće, strpljenje i duboko poznavanje sastojaka. Najfinija verzija dolazi iz turske jugoistočne pokrajine Gazijantep, člana UNESCO-ve Mreže kreativnih gradova u oblasti gastronomije.
Zapravo, gazijantepska baklava je prvi turski proizvod koji je dobio zaštićeni status u Evropskoj uniji (EU). Ono što je čini posebnom nisu samo majstorski tanki slojevi testa, već i izuzetni sastojci – visokokvalitetni Antep pistaći i lokalno proizveden maslac.
Majstori u Gazijantepu testo razvlače ručno, dok ne postane gotovo providno. Između tih nežnih slojeva stavlja se obilje mlevenih pistaća i maslaca. Baklava se zatim pažljivo peče u pećima na drva, što joj daje prepoznatljivu zlatnožutu boju. Kada je pečena, preliva se sirupom savršene gustine, koji testo polako upija. Rezultat je savršena gazijantepska baklava – hrskava spolja, meka iznutra, slatka, ali nikada preteška.
Raznovrsnost bezvremenskog užitka
Osim gazijantepske, širom Turske se prave brojne varijante baklave, sa različitim tehnikama i sastojcima. Neke nose ime po svom obliku – kao što su havuč dilimi baklava (baklava u obliku „komada šargarepe“), midje baklava (baklava u obliku školjke), nastala skupljanjem kora, ili bulbul juvasi („slavujevo gnezdo“), gde se testo oblikuje u prsten.
Druge se razlikuju po sastojcima, poput šerbeta, koji sadrži krem između slojeva testa uz orašaste plodove; sutlu nurije („mlečna svetlost“) se pravi sa mlekom umesto sirupa, a kuru baklava (suva baklava) je sa manje sirupa za one koji vole hrskaviju teksturu. Tu su i fistik sarma (rolnice s pistaćima) i dževiz sarma (rolnice s orasima), bogato punjene mlevenim orašastim plodovima.
Savremeni kuvari daju i moderni pečat ovom klasičnom desertu. Jedna od najnovijih varijanti je hladna baklava, pripremljena sa manje sirupa, uz dodatak mleka i čokolade. U poslednje vreme, hladna baklava postala je jedan od najpopularnijih deserata u Turskoj. Bilo u modernom ili tradicionalnom obliku, baklava ostaje neodoljiva i bezvremenska poslastica. Zašto ne biste kreirali svoju „rutu baklave“, u čast i uživanje ovog svetski poznatog deserta na Svetski dan baklave?
