Danas je doniranje krvi besplatno i krv doniraju volonteri. U nekim zemljama zalihe krvi su jako male i onda je neophodno da porodica i/ili prijatelji doniraju krv kada je ona potrebna pacijentu kome predstoji operacija. Mnogi doniraju krv iz nekoliko razloga: iz razumevanja i empatije, svesnosti koliko je doniranje krvi bitno, kako bi povećali sopstveno samopouzdanje, zbog pomoći članu porodice ili prijatelju.
Neki ljudi doniraju krv za sebe kako bi napravili banku krvi za sebe za slučaj da im se desi neka nesreća i da u tom slučaju imaju dovoljno krvi za sebe.
Potencijalni donori su evaluirani kako bi se procenilo da li je njihova krv bezbedna ili ne za upotrebu. Potencijalno testiranje na bolesti koje se mogu preneti putem krvi uključuju HIV i hepatitis C. Donor mora da popuni upitnik vezano za svoju medicinsku istoriju i pre davanja krvi imaju kratak pregled lekara kako bi se lekar uverio da je donor zdrav za davaoca krvi i da davanje krvi donora ne bi ugrozilo ni na koji način.
Koliko često neko može da da krv zavisi od prethodnog davanja. Muškarci mogu davati krv na svaka 3 meseca, dok žene (zbog ciklusa) na 4 meseca.
Količina krvi koja se uzima od donora varira. Proces je jednostavan i sve vreme je lekar prisutan i prati stanje donora. Konačna krv koju medicinsko osoblje dobija ima u proseku 250-270 ml cele krvi. Volela bih da zamislite nekog ko je vama drag i ko ima operaciju i da ta osoba tokom operacije izgubi preko na primer 800 mililitara krvi. Jedna doza krvi za takav gubitak nije dovoljna i neće pomoći pacijentu, stoga je važno da imamo rezerve krvi i da imamo dovoljno krvi jer sve je više i više operacija karcinoma, carskih rezova, kukova… a to su sve operacije koje zahtevaju mnogo više od jedne doze krvi.
Bezbednost osobe koja prima krv je takođe izuzetno važna, tako da sva dobijena krv je višestruko testirana na viruse, antitela, potencijalne lekove koje može da ima u sebi. Ako donirana krv nije bezbedna, ona se odbacuje i nikako se ne daje pacijentu.
U Srbiji davanje krvi je razvijano decenijama, ali kako je porastao broj operacija i potreba za krvlju čini mi se da je donora sve manje i manje. Mnogi misle o tome kako se ta krv prodaje i kako su iskorišćeni. Nije na meni, kao anesteziologu, da to kometarišem bilo da se slažem ili osuđujem, ali bih volela da razmislite. Jedno vaše davanje krvi koje traje dvadesetak minuta apsolutno može spasiti nečije dete, nečiju ženu, majku, oca… Ne, ne ide sva krv privatnim ustanovama i slično. Plaćanje krvi je proces koji i Srbija radi, plaćajući zavodu za transfuziju (setimo se svih onih analiza kako bi krv bila bezbedna, a koje nisu ni malo jeftine). Tako da za plaćanje… možda bi neko drugi bolje odgovorio na to pitanje.
Ja uvek mislim na pacijenta i na gubitke krvi tokom operacije i bolesti i bolnu činjenicu da naprosto nemamo dovoljno krvi da adekvatno lečimo i pomognemo tim ljudima. Probajte da zamislite situaciju u 2 ujutru kada se aspirator puni krvi iz trbuha pacijenta, a preko telefona čujete rečenicu „Doktorka, nemamo tu krvnu grupu“. Očaj. Strah. Nemoć. Beznađe. Taj pacijent je u tom trenutku meni najbitniji, on ili ona su nečija majka, otac, brat, sin…
Tako da, razmislite. Ne želim da ikada budete u prilici da neko od vas, ili vi sami budete u toj prilici. Da se molite, da se ljutite na same sebe što niste donori, da se nadate… Očaj je jedina reč koja opisuje to stanje.
Ovim bih volela da bar jednu osobu motivišem da bude dobrovoljni davalac krvi, jer će na taj način definitivno nekome spasiti život, a imaće i benefite po sebi – crvena krvna zrnca (eritrociti) se brže obnavljaju i osobu zapravo čine zdravijom.
Razmislite.
Izbor je samo i isključivo vaš!
Ukoliko želite da razgovarate na ovu ili neku drugu temu, DokTok stručnjaci su dostupni za konsultacije i psihološku podršku svakog dana u nedelji. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas.
