Iako se naša zemlja nalazi u srednjem riziku od oboljevanja, visok broj smrtnih slučajeva, koji našu zemlju stavlja na vodeće pozicije u Evropi, ukazuje na ozbiljan problem kasnog otkrivanja bolesti. U susret Nacionalnom danu borbe protiv raka dojke, o važnosti prevencije, uzrocima, ali načinima lečenja ove maligne bolesti, razgovaramo sa dr Natašom Pujić Stanisavljev i dr Ivanom Kostadinović, specijalistima radiologije, kao i dr Snežanom Šušnjar, konsultantom u MediGroup zdravstvenom sistemu.
Prevencija kao prvi preduslov izlečenja
Karcinom dojke predstavlja značajan zdravstveni izazov za žene u Srbiji, često rezultirajući prevremenom smrću. Prema podacima dr Pujić Stanisavljev, specijalistkinje koja se bavi ovom oblašću, svaka osma žena će se suočiti sa ovom bolešću tokom svog života. Najčešće se otkriva kod žena u srednjim godinama, između 45. i 64. godine, s tim da je rizik od obolevanja manji pre 40. godine.
U svetskim okvirima, polovina novih slučajeva dijagnostikuje se kod žena nakon 60. godine. Međutim, ključno je napomenuti da je rak dojke visoko izlečiv kada se otkrije na vreme, sa stopom izlečenja većom od 90 odsto u slučajevima gde je tumor manji od dva centimetra i lokalizovan samo u tkivu dojke.
„Nažalost, mnogi slučajevi se otkriju u kasnijim stadijumima, što značajno smanjuje izglede za izlečenje. Manje od trećine žena u Srbiji ima dijagnozu raka dojke u ranim fazama, dok je kod skoro polovine slučajeva tumor već prevelik ili se već proširio na druge delove tela, što otežava lečenje i smanjuje izglede za preživljavanje. Zato stalno naglašavam ženama da su prevencija i rano otkrivanje ključni faktori u borbi protiv ove bolesti“, naglašava dr Pujić Stanisavljev.
Prema preporukama stručnjaka, redovni preventivni pregledi, uključujući mamografske i ultrazvučne preglede, trebalo bi da počnu od 40. godine života. Kod mlađih žena, mamografski pregledi se preporučuju na svakih 12 do 18 meseci, dok se kod starijih žena preporučuju na 18 do 24 meseca, uzimajući u obzir individualne faktore rizika. Ultrazvučni pregledi treba da se obavljaju jednom godišnje kod žena mlađih od 40 godina.
Važan samopregled dojki jednom mesečno
Iako su simptomi obično prisutni u kasnijim fazama bolesti, prema rečima dr Ivane Kostadinović, samopregled dojki je još jedan važan korak u ranoj detekciji raka dojke. Važno je obaviti samopregled dojki jednom mesečno. Žene koje imaju menstruaciju trebalo bi da to urade od sedmog do dvanaestog dana ciklusa. Prilikom samopregleda, važno je obratiti pažnju na simetričnost dojki, izgled kože, crvenilo, neravnine na koži, sekreciju iz bradavica i pojavu otvrdlina.
Lečenje raka dojke je multidisciplinarno
Dr Snežana Šušnjar otkriva da se odluke o terapiji i lečenju karcinoma dojke donose konzilijarno, uz učešće hirurga, radijacionog i internističkog onkologa, kao i drugih specijalista poput radiologa dijagnostičara, patologa i psihologa.
„Vodiči svetskih stručnih organizacija, zasnovani na rezultatima kontrolisanih studija, koriste se za rutinsko lečenje raka dojke. Osnovni vidovi terapije uključuju hirurško lečenje, zračnu terapiju i sistemske terapije poput hemioterapije, hormonske terapije, antiestrogene terapije i ciljane terapije. Individualni pristup u lečenju se omogućava otkrivanjem markera koji procenjuju efikasnost lekova u različitim biološkim tipovima tumora“, otkriva dr Šušnjar.
Otkriveno nekoliko faktora rizika za pojavu karcinoma dojke
Iako tačan uzrok ove bolesti nije potpuno poznat, postoji nekoliko faktora koji povećavaju rizik od njenog nastanka. Važno je napomenuti da prisustvo ovih faktora ne garantuje razvoj bolesti, dok njihovo odsustvo ne garantuje njen izostanak.
„Opšti faktori rizika koji doprinose nastanku svih malignih bolesti uključuju nezdravu ishranu, nedovoljnu fizičku aktivnost, gojaznost, konzumiranje alkohola i cigareta, kao i zagađenje životne sredine. Ovi faktori su podložni promenama ponašanja i mogu se kontrolisati primenom preventivnih mera“, naglašava dr Pujić Stanisavljev.
S druge strane, postoje lični faktori rizika na koje ne možemo direktno uticati, poput našeg pola, genetike ili strukture građe mlečne žlezde. To uključuje faktore kao što su dugotrajne hormonske terapije estrogenom i progesteronom žena u menopauzi, rane prve menstruacije, izostanak rađanja ili rađanje prvog deteta nakon 30. godine, kasni ulazak u menopauzu, adenozne strukture građe dojke, izloženost grudnog koša terapijskom jonizujućem zračenju u pubertetu, kao i genetske predispozicije koje povećavaju rizik od karcinoma dojke i jajnika tokom celog života.
Iako se karcinom dojke ne može potpuno sprečiti, uspostavljanjem zdravijeg načina života možemo smanjiti opšte faktore rizika. Ipak, redovni preventivni pregledi ostaju najefikasniji način borbe protiv ove bolesti.
