Kako bismo vam olakšali razumevanje ove kompleksne teme, u narednim redovima teksta pripremili smo sve što treba da znate o transfernim cenama.
Šta su transferne cene
Transferne cene predstavljaju cene po kojima se obavljaju transakcije između povezanih lica unutar iste poslovne grupe. Na primer, između matičnog i zavisnog preduzeća ili između dva povezana pravna lica u različitim državama. Te transakcije mogu uključivati prodaju robe, pružanje usluga, davanje zajmova ili prenos nematerijalne imovine, kao što su patenti ili softveri. Reč je, dakle, o ključnom mehanizmu u delovanju grupacija koje posluju u više zemalja, a koji omogućava internu raspodelu prihoda i troškova.
Poverite transferne cene renomiranoj agenciji
Zbog složenosti ove oblasti, preporučuje se blagovremeno angažovanje stručnjaka kako bi dokumentacija bila pravilno pripremljena i u skladu sa zakonskim zahtevima. Transferne cene treba poveriti renomiranoj kompaniji sa iskustvom u oblasti poreskog savetovanja i međunarodnog poslovanja, kako bi se obezbedila usklađenost sa propisima i izbegli potencijalni poreski rizici. Najbolje je za početak konsultovati svog knjigovođu, a ukoliko se još uvek samo informišete i firma vam je tek u osnivanju pogledajte cenovnik knjigovodstvenih usluga.
Ko se smatra povezanim licima
Povezanim licima se smatraju ona preduzeća ili fizička lica između kojih postoji kontrola, zajednički interes ili bliska poslovna i lična veza. Povezana lica mogu uticati na uslove međusobnih transakcija, što direktno utiče na raspodelu dobiti unutar poslovne grupe. Najčešći oblici povezanosti uključuju:
- Odnos kontrole između pravnih lica – ako jedno preduzeće ima više od 25% vlasničkog udela u drugom, ta dva lica se smatraju povezanim (npr. matična i ćerka firma).
- Zajednička kontrola od strane trećeg lica – ukoliko dve firme imaju istog vlasnika (fizičko ili pravno lice) sa više od 25% udela u svakoj i one se smatraju povezanim (tzv. „sestrinske firme“).
- Porodične veze – bračni i vanbračni partneri, bliski rođaci, kao i usvojioci i usvojenici se takođe tretiraju kao povezana lica u poreskom smislu.
- Transakcije sa pravnim licima iz zemalja sa niskim poreskim stopama – Ako firma iz Srbije posluje sa preduzećima koja su registrovana u državama koje imaju niske stope poreza (kao što su Mauricijus, Hong Kong, Panama, Sejšeli, Monako, Lihtenštajn i sl.), tada se preduzeća, prema srpskim propisima, automatski tretiraju kao povezana lica, bez obzira na to da li formalno postoji vlasnička ili upravljačka veza između njih.
Poznavanje ovih kategorija je ključno kako bi se pravilno identifikovale sve obaveze u vezi sa transfernim cenama.
Kakve veze transferne cene imaju sa porezom
Transferne cene imaju direktan uticaj na poresku osnovicu, jer određuju prihode i rashode povezanih lica u različitim državama. Budući da poreske stope variraju od zemlje do zemlje, način na koji se formiraju transferne cene može uticati na to u kojoj zemlji će se prikazati veći prihod ili veći rashod – i samim tim, gde će biti veća ili manja poreska obaveza. Na primer, srpska firma može da prikaže manju dobit ako od povezanog stranog lica primi fakturu za „usluge“, čime se taj iznos knjiži kao rashod. Da bi se sprečile takve zloupotrebe, zakon u Srbiji zahteva izradu izveštaja o transfernim cenama i primenu načela „van dohvata ruke“, kojim se traži da cene budu u skladu sa tržišnim uslovima.
Princip „van dohvata ruke“
Kao što je već napomenuto, ključni kriterijum za ocenu da li su transferne cene postavljene pravilno jeste primena principa „van dohvata ruke“ (arm’s length principle). Njegova svrha je da obezbedi fer raspodelu dobiti među državama i spreči premeštanje profita u zemlje sa nižim porezima. U praksi, to znači da transakcije između povezanih lica treba da budu po cenama koje bi važile između nepovezanih, nezavisnih subjekata u uporedivim uslovima. Ovaj princip je osnovni standard koji koristi većina zemalja u svetu, a razvila ga je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Potrebna dokumentacija
Pored poštovanja principa „van dohvata ruke“, od kompanija se očekuje da obezbede potpunu i transparentnu dokumentaciju o transakcijama sa povezanim licima. OECD smernice ističu obavezu dvojnog pristupa dokumentovanju, koji obuhvata:
- Master File (centralni dosije) – sadrži opšte informacije o poslovanju grupe na globalnom nivou, uključujući organizacionu strukturu, aktivnosti i politiku transfernih cena.
- Local File (lokalni dosije) – daje detaljne podatke koji se odnose na konkretnu zemlju u kojoj kompanija posluje, i podrazumeva lokalne transakcije, učesnike te primenjene metode.
Kompletna dokumentacija obično uključuje i informacije o samoj kompaniji, pregled povezanih preduzeća, opis obavljenih transakcija, kao i obrazloženje metodologije korišćene za određivanje cena. Važan deo dokumentacije čini i funkcionalna analiza, koja uzima u obzir stvarne uslove i okolnosti, kao što su aktivnosti kompanija i priroda transakcija koje obavljaju.
