Fenomen transgeneracijske traume na Balkanu je dosta neistražena tema, ali njeno razumevanje je ključno za lično i kolektivno isceljenje svih ljudi koji potiču sa Balkana. Da bismo pomogli pojednicu, treba da razumemo i kontekst iz koga je on potekao i kolektivna uverenja koja su potkrepljivala njegovu traumu i utical na njegovo formiranje ličnosti. Zato je vrlo bitno da i terapeuti koji rade sa ljudima dobro poznaju mentalitet i kolektivna uverenja naroda iz koga klijent potiče.
Šta je transgeneracijska trauma?
Transgeneracijska trauma predstavlja prenos traumatskih iskustava sa jedne generacije na drugu, najčešće nesvesno. To znači da potomci nose emocionalne, psihološke i čak fiziološke posledice trauma svojih predaka, iako te događaje nisu direktno doživeli. Ovaj prenos se odvija kroz porodične priče (ili njihov izostanak), uverenja, vaspitanje, obrasce ponašanja, i nesvesne poruke o svetu, strahu i opstanku.
Primeri Balkanskih kolektivnih trauma su trauma rata, siromaštva, porodične, polne i religijske trauma
Sve one zajedno su uticala na naša kolektivna uverenja o sebi, svetu i drugima koja mogu da budu funkcionalna ili disfuncionalna. Suština je da ih osvestimo, prevaziđemo i da zadržimo ona funkcionalna, a promenimo ona disfunkcionalna koja nas sputavaju ka rastu i razvoju.
Ono što je važno da budemo svesni jeste da pored toga što nasleđujemo traume, mi nasleđujemo i rezulijentnost i mudrost predaka. Ovde su ljudi puno trpeli i mogu dosta da izdrže što nam daje veliku snagu da se nosimo sa stresnim i teškim životnim okolnostima. Važno je prepoznati tu snagu i sve dobre strane koje ona nosi kako bismo je iskoristili za isceljenje.
Zašto je ovo važno danas?
Razumevanje transgeneracijske traume ključno je za prekid ciklusa koji sputava lični i kolektivni razvoj. Na Balkanu, gde su porodični odnosi često isprepleteni sa osećajem dužnosti i lojalnosti, mnogi nisu svesni kako trauma utiče na njihove živote. Bez tog razumevanja, neizgovorene traume nastavljaju da oblikuju naredne generacije, kreirajući atmosferu bola, nepovjerenja i emocionalne izolacije.
Kako se suočiti s nasleđem traume?
Isceljenje transgeneracijske traume zahteva hrabrost i otvorenost za suočavanje s prošlošću. Psihoterapija je ključni alat u ovom procesu, jer omogućava pojedincima da prepoznaju obrasce koje su nasledili i postanu svesni njihovog uticaja. Porodična terapija, rad na emocionalnoj inteligenciji i duhovnosti, otvoreni razgovori, u porodici takođe su koraci ka ozdravljenju.
Budućnost bez tereta prošlosti
Za Balkan, kolektivno prepoznavanje i obrađivanje transgeneracijske traume može otvoriti put ka zdravijim i funkcionalnijim zajednicama. Prihvatanje bola prošlosti, izlazak iz uloge žrtve i preuzimanje odgovornosti za svoj život uz istovremeno ulaganje u obrazovanje i mentalno zdravlje, donošenje novih odluka o zdravom načinu života ključno je za kreiranje generacija koje će živeti autentično, oslobođene tereta svojih predaka. U isto vrema treba biti svestan i mudrosti predaka i njihovoj rezilijentnosti i u tome crpeti snagu za isceljenje.
Prošlost ne možemo da promenimo, ali možemo da promenimo njen uticaj na naše živote i živote onih koji dolaze posle nas. Svi mi možemo da budemo ti koji prekidaju lanac transgeneracijske trauma i formiramo funkcionalna uverenja o sebi, svetu i drugima.
Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Ljubicom Bogetić, Psihoterapeutom, konsultacije možete zakazati na DokTok platformi. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!
