Stručno, toplo i nadahnuto je dr Biljana Pirgić govorila o jednoj od najvažnijih životnih tema ‒ procesu podizanja, razvoja i vaspitavanja dece. Dr Pirgić je dečji psihijatar, psihoanalitičar, dečji i adolescentni psihoterapeut, a tokom profesionalnog usavršavanja učila je od naših najvećih stručnjaka iz ove oblasti, kao što je prof. dr Svetomir Bojanin. Saradnik je Pravoslavnog pastirsko-savetodavnog centra Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke u Beogradu, a radi i u privatnoj praksi.
Na samom početku predavanja dr Biljana Pirgić je istakla da bi bilo dobro da se svi prisete tradicionalnog načina vaspitanja, odnosno onoga što su naše bake primenjivale na svakodnevnom nivou. Naglasila je da je beba u prvih šest meseci života u potpunosti zavisna od majke kod koje je u tom periodu pojačana senzibilnost, te da je potpuno jasno što odojče u tim trenucima predstavlja ceo njen svet. Podsetila je da držanje bebe stvara osećaj sigurnosti i da majka to treba da čini, jer na taj način prati potrebe deteta. Tokom izlaganja govorila je o daljem razvoju, odnosno o onom periodu kada i dete ulazi u fazu nezavisnosti, između ostalog, istakavši da je to period složenog procesa koji bi trebalo da obuhvati i put ka slobodi, odnosno oboženju. Takođe, podsetila je da odrasli i svi koji se kao roditelji ili profesionalno bave decom, moraju biti svesni da su ona zapravo slika onih kojih ih podižu i vaspitavaju.
Važan segment tokom večeri je bio posvećen i prepoznavanju različitih oblika ponašanja kod sopstvenog deteta, signalima koji se javljaju, ali koje često zbog obaveza, poslova i tempa života roditelji ne primećuju. Odnos između majke i oca, porodočne okolnosti i mir ili nemir unutar kućnog okruženja su takođe bile teme o kojima je dr Pirgić kazivala. Osvrnula se i na ono sa čim se danas, još od predškolskog perioda, gotovo svaki roditelj suočava prilikom odrastanja deteta, a to je upotreba mobilnih telefona, tableta i sličnih sadržaja koji okupiraju njihovu pažnju i koji mogu izazvati poseban oblik zavisnosti ‒ nekontrolisano gledanje crtanih filmova ili pasionirano igranje video igrica. Kazala je da ukoliko roditelj nije upućen u sadržaj koji dete koristi ili konzumira, trebalo bi da konsultuje stručnjake ili pak da razgovara sa roditeljima drugova sa kojima se njihovo dete druži i pokuša da sazna šta je to što okupira njegove vršnjake. Tako se, kazala je dr Pirgić, lakše nosi teret odgajanja. Više puta je naglasila da život nije lak i da ga treba prihvatiti takvog kakav jeste, ali pre svega prigrliti decu, i to ne samo rukama, već i ljubavlju i saosećanjem da bi se ona osećala sigurno i voljeno. Kazala je da se prema njenom iskustvu iz prakse, ali i onih koji se podrobno bave ovom temom, jasno uočava da ako se dete do desete godine razvilo sa navedenim kapacitetima – ljubavlju, razumevanjem, ali i usposatvljanjem granica u vaspitanju, da će to i te kako uticati da mlada osoba lakše prođe i kroz pubertet. Apostrofirajući da je to period koji sam po sebi nosi velike poremećaje u vidu hormonskih promena, ali i snalaženja u socijalnoj sredini i upoznavanja sveta odraslih.
Nakon nadahnutog izlaganja dr Biljane Pirgić, publika je imala prilku da postavlja pitanja. Ozarena lica prisutnih, među kojima su bili u velikom broju roditelji, prosvetni radnici, vaspitači, ali i mladi ljudi koji će tek ući u svet roditeljstva, potvrdila su da reči kojima je dr Pirgić zaključila predavanje – ljubav, deljenje, i darivanje jesu ključne vodilje ako želimo da nam deca suštinski budu zdrava.
Program, koji je vodila Irena Čolović iz Udruženja „Irmos“, posebno je obogatio i muzički deo u kome je Ema Čolić izvela dve pesme, uspavanku na početku, a pred kraj i numeru „Marijo, ćero mori“ uz pratnju svog brata Miloša na gitari.
