Najnovija vest kaže da je grupa od petnaestak huligana napala maloletnog mladića, a napadači su, prema dostupnim informacijama, pristalice Crvene zvezde. Posebno zabrinjava činjenica da je ovo već četvrti takav napad u poslednjih mesec dana.
Za one koji nisu upućeni, evo slike: nedavno je u Zemunu, 3. avgusta oko 19 sati, grupa maskiranih huligana sa motkama upala u autobus gradske linije 18. Prethodno je nekoliko automobila preprečilo put vozilu javnog prevoza. Na snimku, u koji je Insajder imao uvid, vidi se kako iz vozila užurbano izlaze putnici svih generacija, među njima i deca, i stariji, i ljudi srednjih godina, dok dvadesetak napadača, neki otkrivenih lica, nasrće na ljude. Četvoro je povređeno, jedan teže.
Najgore je prošao jedan od putnika, navijač Partizana, prema pisanju medija. Policija na pitanja Insajdera odgovara upućivanjem na Više javno tužilaštvo. Građane, međutim, ne zanima institucionalna ping-pong igra već osnovna bezbednost koju im garantuju zakoni ove zemlje.
Vršilac dužnosti direktora policije Dragan Vasiljević pre tri dana kaže da policija „dobro radi svoj posao“ i da ne želi da komentariše poverenje građana dok ne vidi podatke o tome.
Kad je reč o pojedinačnim slučajevima, uglavnom odgovornost prebacuje na tužilaštva uz opasku da „tužilaštvo nije u nadležnosti direktora policije“. Možda je zaboravio da je upravo policija ta koja je zadužena da obezbedi javni red i mir. A kad se po danu, u vozilu javnog prevoza, dvadesetak ljudi razračunava palicama i motkama, javnost ima pravo da očekuje vanrednu konferenciju, hitne potrage i jasnu poruku da ovakvo nasilje neće proći nekažnjeno.
Incident iz Prvomajske nije usamljen. U maju je u Bloku 21 izbila masovna tuča navijača Crvene zvezde i Partizana. Završila se onog trenutka kada su čuli sirene interventne jedinice, ali je jasno da se učesnici nisu skrivali sigurni da ih niko neće brzo identifikovati, još manje procesuirati.
Slučaj Gazela i pretnje sa tribina
Nedugo zatim — Gazela. Skoro 60 huligana tuče se nasred mosta, a zatim se čuju i pucnji iz vatrenog oružja. Posle skoro 40 sati istrage, policija hapsi samo četvoricu. Ministar policije Ivica Dačić, koji je samo dva dana ranije na Danu policije Srbiju ocenio kao „sigurnu i bezbednu zemlju“, o ovom incidentu se još nije oglasio. A razloga za obraćanje javnosti ima i te kako, jer su upravo bezbednost i sigurnost građana tog utorka uveče bile ozbiljno ugrožene.
Paralelno sa fizičkim nasiljem, odvija se i ono simboličko — poruke sa tribina. Tokom jedne od nedavnih utakmica, sa dela tribina su ponovo odjekivala preteća i uvredljiva skandiranja novinarki i glavnoj i odgovornoj urednici Insajdera Brankici Stanković. Ni ovoga puta, kao ni ranije, nadležni nisu reagovali. Za huligane, to je još jedan signal da su izvan domašaja zakona; za novinare, potvrda da su nezaštićeni; za građane, jasna poruka da pravila važe selektivno.
Kada Vasiljević pokazuje snimke iz evropskih zemalja na kojima policija odlučno interveniše, bez ikakvog objašnjenja konteksta, postavlja se pitanje: da li je statistika o „uspešnosti“ srpske policije zaista onakva kakvom je on prikazuje? Brojevi na papiru malo znače kad u stvarnosti huligani iznova i iznova prekidaju javni prevoz, blokiraju mostove, tuku ljude i pucaju usred grada, a počinioci ostaju na slobodi.
U vreme kada su kamere svuda, kada postoje desetine video-snimaka i stotine svedoka, građani ne žele da čuju ko je nadležan. Žele da vide rezultate. A rezultata nema.
Od Prvomajske do Gazele, od razbijenih glava u autobusima do pretećih poruka novinarima, obrazac se ponavlja: nasilje se dešava pred očima javnosti, a reakcije države su spore, selektivne ili ih nema. Bezbednost nije statistički podatak iz saopštenja MUP-a, to je osećaj da možete da sednete u autobus, pređete most ili odete na utakmicu bez straha da ćete postati meta. Taj osećaj, bez obzira na brojke, Beograd opasno gubi. A sa njim i poverenje građana da država radi svoj posao.
