Medijski pluralizam u Srbiji 2025: Visok rizik, niske garancije

Prema nalazima Media Pluralism Monitoringa (MPM), koji sprovodi Evropski univerzitetski institut, Srbija beleži visok rizik u tri od četiri ključne oblasti: tržišni pluralizam (71%), politička nezavisnost (73%) i društvena uključenost (70%). Samo oblast osnovne zaštite stoji nešto bolje, ali i dalje u domenu srednje visokog rizika (60%).

Netransparentno vlasništvo, digitalna neregulisanost i politički uticaj razaraju tržišni pluralizam u Srbiji

Tržišni pluralitet u Srbiji ocenjen je kao oblast visokog rizika što znači da se ekonomski faktori koriste za ograničavanje medijske raznovrsnosti, kao i zbog nedostatka transparentnosti vlasništva nad medijima i prisustva neregistrovanih onlajn platformi koje šire dezinformacije.

Regulatorna tela ne sprovode redovne analize tržišta niti postoje podaci o prihodima i uticaju medijskih aktera. Ne postoji mehanizam za procenu efekata medijskih spajanja na pluralizam. Digitalna tržišta su posebno rizična jer Srbija ne primenjuje pravila slična Digital Markets Act-u. Medijska održivost je slaba, a uređivačka nezavisnost ugrožena klijentelističkim vezama i finansiranjem iz javnih izvora.

Mnogi mediji, posebno tabloidi, održavaju se zahvaljujući direktnoj ili indirektnoj državnoj finansijskoj podršci, što potkopava njihovu uređivačku nezavisnost.

Još jedan problem je neprozirna struktura vlasništva. Iako su uvedeni novi registri, mnogi podaci su nedostupni ili neažurirani. Internet portali često deluju anonimno, bez impresuma i sa nejasnim finansiranjem, što olakšava širenje dezinformacija.

Politička nezavisnost medija u slobodnom padu

Politička nezavisnost medija u Srbiji ocenjena je kao oblast najvišeg rizika u okviru Media Pluralism Monitoringa.

Ne postoje zakonske mere koje bi sprečile sukob interesa između političara i vlasnika medija, dok su svi nacionalni emiteri pod kontrolom vlastima bliskih entiteta. Pored toga, država je preko kompanije Telekom Srbija ponovo ušla u medijsko vlasništvo, čime je zvanično legalizovala državno-partijski uticaj na medije.

Političari i vladine institucije koriste javna sredstva kao poluge uticaja: subvencije, budžetsko oglašavanje i javne nabavke sistematski favorizuju medije bliske vlasti.

Istovremeno, REM ne vrši nadzor ravnopravnog medijskog tretmana u predizbornim kampanjama, a javni servisi ne obezbeđuju fer pristup opozicionim glasovima. Uređivačka nezavisnost praktično ne postoji, a mehanizmi zaštite od političkog uticaja su neefikasni ili ignorisani.

Iako je usvojen novi Kodeks novinara, mehanizmi samoregulacije ostaju slabi i nedelotvorni.

Izborni periodi otkrivaju ozbiljnu pristrasnost u izveštavanju i netransparentnu raspodelu političkog oglašavanja, naročito na internetu.

Lokalne vlasti sve češće zaobilaze konkurse i koriste javne nabavke za finansiranje lojalnih medija, dok javni servisi ostaju pod čvrstom političkom kontrolom, bez stabilnog upravljanja i finansiranja.

Zanemarena pristupačnost, lokalna pristrasnost i rodna nejednakost ugrožavaju društvenu uključenost u srpskim medijima

Društvena uključenost u medijima u Srbiji ocenjena je kao oblast visokog rizika zbog ograničenog napretka u pristupačnosti sadržaja osobama sa invaliditetom, uprkos zakonskim obavezama.

Govor mržnje je formalno zabranjen, ali se zakon slabo primenjuje, posebno u digitalnom prostoru gde dominiraju uvrede, pretnje i agresivna komunikacija.

Na lokalnom nivou primećuje se ozbiljan deficit pluralizma, jer mediji često jednostrano izveštavaju u korist lokalnih vlasti, dok mediji zajednice nisu zakonski prepoznati.

Rodna nejednakost ostaje izražena, a većina medija nema politike ili mehanizme za unapređenje ravnopravnosti i boljih radnih uslova. Medijska pismenost je nedovoljno razvijena i gotovo u potpunosti zavisi od ograničenih kapaciteta civilnog sektora, bez sistemske podrške države.

Pravna zaštita samo na papiru: Regulator u kolapsu, novinari bez sigurnosti

Oblast osnovne zaštite u Srbiji za 2024. godinu ocenjena je kao najmanje rizična, ali se i dalje nalazi u zoni srednje visokog rizika.

Pogoršanje je zabeleženo kod nezavisnosti regulatornog tela REM, koje je u potpunom zastoju zbog neuspeha u imenovanju novog Saveta.

Najveći problemi uglavnom dolaze od rastućeg neprijateljstva prema nezavisnim novinarima i medijskim radnicima.

Još veći pad uočen je u oblasti novinarske profesije, usled sve izraženijeg neprcijama, te garancije se u praksi često ne poštuju. Jedini pozitivan izuzetak je ocena poštovanja slobode izražavanja na internetu od strane javnih vlasti, koja se drži na srednje niskom riziku.

REM – simbol nefunkcionalnog sistema

Regulatorno telo REM, koje bi trebalo da garantuje medijsku ravnotežu, praktično je nefunkcionalno. Imenovanje članova Saveta REM-a sprovedeno je na netransparentan način, uz učešće tzv. „gongo“ organizacija i kandidata u sukobu interesa.

REM retko izriče sankcije, čak ni emiterima koji grubo krše zakon – poput onih koji emituju nasilan rijaliti program u udarnim terminima ili vode pristrasno izveštavanje tokom izbornih kampanja.

Novinari bez zaštite i bez podrške

Uslovi za rad novinara u Srbiji su, prema izveštaju, izuzetno nepovoljni.

Srbija je na četvrtom mestu u Evropi po broju napada na novinare, odmah posle Ukrajine, Rusije i Turske.

U novembru 2024. godine zabeleženo je 15 fizičkih i verbalnih napada na novinare, od čega 8 tokom izveštavanja sa protesta u Beogradu i Novom Sadu.

Sve su češće i SLAPP tužbe – strategije pravnog zastrašivanja kritičkih medija.

Posebnu zabrinutost izaziva upotreba naprednog špijunskog softvera od strane srpske policije i obaveštajnih službi za nadzor novinara. Pored toga, novinari se često angažuju po nestabilnim i nesigurnim ugovorima, bez sindikalne zaštite, što ih čini dodatno ranjivim.

Preporuke: Šta država mora da uradi?

Izveštaj MPM-a sadrži detaljan set preporuka za popravljanje stanja, uključujući:

• puno sprovođenje novih medijskih zakona u duhu Medijske strategije iz 2020. godine,
• pravnu zaštitu novinara i mera protiv SLAPP tužbi,
• reformu REM-a i transparentno imenovanje njegovih članova,
• potpuna transparentnost medijskog vlasništva i oglašavanja,
• usklađivanje sa evropskim regulativama,
• kolektivno ugovorno uređenje rada u medijima,
• preciznije regulisanje javnog finansiranja medija.

Osim toga, izveštaj poziva političke aktere da jasno osude nasilje nad novinarima i prestanu sa etiketiranjem i verbalnim napadima na kritički nastrojene medije.

Ceo izveštaj možete pročitati na sledećem linku.

Evropska komisija upozorava na politički uticaj na REM i javne servise, pozivajući se na nalaze Monitoringa medijskog pluralizma

U godišnjem izveštaju o vladavini prava u Srbiji, Evropska komisija izražava ozbiljnu zabrinutost zbog nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ocenjujući da kašnjenja i nepravilnosti u izboru novog Saveta REM-a narušavaju poverenje javnosti i otvaraju prostor za politički uticaj.

Komisija konstatuje da su novi medijski zakoni usvojeni u junu 2025. godine kao deo procesa usklađivanja s EU, ali naglašava da su doneti netransparentno, bez inkluzivne javne rasprave.

Posebno je istaknuta sve veća zabrinutost u vezi sa uređivačkom autonomijom i pluralizmom javnih servisa, koji su kritikovani zbog izostanka izveštavanja o važnim društvenim temama, poput studentskih protesta.

Evropska komisija se u svojim zaključcima poziva i na nalaze Monitoringa medijskog pluralizma (MPM) za 2025. godinu, koji pokazuje pogoršanje pokazatelja nezavisnosti javnih servisa i svrstava tu oblast u kategoriju visokog rizika.

Uz ograničene mere za povećanje transparentnosti i sve češće odbijanje pristupa informacijama od javnog značaja, izveštaj konstatuje da bezbednost novinara postaje rastući razlog za zabrinutost.